Svi se ponekad stidimo, ali poželimo i da smo u centru pažnje. Međutim, kada ove osobine dominiraju i preovladaju u ponašanju, onda u velikoj meri ometaju životne ciljeve. Zanimljivo je da te po spoljašnjim manifestacijama naizgled suprotstavljene osobine, stid i konstantna potreba da se bude u centru pažnje, imaju isto polazište - užasno je biti odbačen od drugih i moram biti voljen i prihvaćen od svih u svakom trenutku - iz kojeg proizilazi ista emocija, strah od odbacivanja. Problem pak rešavaju na različite načine. Stidljivi izbegavaju socijalne kontakte jer je to jedini način da drugi ne vide njihove slabosti, da ne dožive neuspeh i zaštite sebe od odbacivanja. Histrionici, osobe koje imaju preteranu potrebu da budu u centru pažnje i impresioniraju druge, strah prevazilaze upravo tim manevrima. Svu energiju ulažu u sticanje divljenja i ljubavi drugih jer je njihovo uverenje da vrede onoliko koliko pažnje mogu da dobiju i obezbede sebe od odbacivanja. I jedni i drugi konstantno razmišljaju šta će drugi reći, kako će odreagovati na njih i to je ono što determiniše njihovo ponašanje i čini ga neadekvatnim, samoosujećujućim.
TIPOVI OSOBA
Introvertna osoba je okrenuta sebi, svom svetu, ali za razliku od stidljive nema strah od kontakta i ne reaguje burno na odbacivanje, zadovoljna je sobom i prihvata sebe. Stidljiva osoba takođe je okrenuta sebi, ali ne zato što to voli, već zato što se tako brani od odbacivanja. Ignoriše i izbegava kontakte, stalno preispitujući i analizirajući sopstvene nedostatke, a kako nema kontakte ne može ni u realnosti da testira da li je stvarno tako loša kao što o sebi misli. Tako stvara začarani krug u kojem samo potvrđuje i učvršćuje negativnu sliku o sebi. Ekstrovertne osobe su otvorene, optimistične, lako izražavaju emocije, vole da su u društvu, okrenute svetu, uživaju u druženju. Histrionici takođe vole društvo, ali njihov motiv nije uživanje u samom druženju, drugi su im potrebni i postoje da bi oni bili u centru pažnje i kako bi ih impresionirali. Upravo zato i njihove veze su površne, iako se preterano vezuju za druge. Skloni su dramatizaciji, teatralnosti, deluje da su prepuni snažnih osećanja, a ona su suštinski plitka i nestabilna. Spolja su zavodljivi, šarmantni, društveni, a iznutra sujetni i samoživi. Nestalnost i stalna potreba da se zadive drugi mogu biti naporne za okolinu, pa se često dešava da takve osobe budu napuštene i ostavljene! Ponašanje koje vide kao sredstvo da zadrže druge, postaje razlog da ih okolina napusti.
MOŽEMO LI MENJATI KARAKTERISTIKE
Danas se smatra da se crte ličnosti uglavnom nasleđuju, ali se ne može zanemariti ni veliki udeo vaspitanja. Ljudi se rađaju sa kapacitetom da dožive sve emocije, pa i stid, ali da li će se stidljivost razviti kao dominantna osobina zavisi od poruka koje smo dobijali tokom odrastanja. Roditelji skloni preteranom kritikovanju, omalovažavanju i ismevanju dece na dobrom su putu da stidljivost ugrade u strukturu ličnosti. Samopoštovanje se stiče, učimo da vidimo sebe onako kako nas vide drugi, a u prvim godinama to su roditelji. Histrionici su obično osobe koje ili nisu dobijale dovoljno ljubavi i pažnje ili su je pak preterano dobijale (poruka roditelja - vrediš onoliko koliko pažnje zaslužiš, nesposoban si da živiš bez oslonca drugih).
Stidljive osobe imaju uvid da ih stid ometa, pate zbog toga, pa će zato i pre potražiti pomoć. Histrionici nemaju kritički odnos prema svom ponašanju i nikada neće doći na psihoterapiju zbog histrionije. Ako potraže pomoć, to će biti zbog besa ili depresije usled odbačenosti. Zato je prvi korak u radu sa njima da razumeju kako se ponašaju i razmišljaju disfunkcionalno, da im takva uverenja blokiraju život, da se motivišu da ih menjaju. Kognitivno bihevioralna terapija usmerena na preispitivanje i promenu pogrešnih uverenja koja su u osnovi stida: Ne smem ispasti neuspešan u očima drugih i histrionije Svi me moraju voleti, Moram uvek imati oslonac, ne mogu sam kroz život! daje dobre rezultate.
Ksenija Petrović
