Da li vam se nekada desilo da preskočite ručak, a onda odjednom postanete nervozni, netrpeljivi i spremni da planete zbog sitnice?
Ovaj fenomen ima čak i svoje ime, "ljuti ste jer ste gladni". I ne, nije u pitanju samo duhovita dosetka sa društvenih mreža. Nauka potvrđuje da glad direktno utiče na naše raspoloženje, ponašanje i način na koji reagujemo na svet oko sebe.
Svi smo makar jednom bili svedoci scene na igralištu, dete se igra, odbija da krene kući, a onda iznenada, suze, bes i drama. Vrlo često razlog nije tvrdoglavost, već jednostavno – glad.
Kada organizam ostane bez energije, telo šalje jasan signal da mu je potreban "dopunjivač goriva". Ni odrasli nisu ništa otporniji. Kada preskočimo obrok, opada koncentracija, raste razdražljivost i prag tolerancije postaje znatno niži.
NE PROPUSTITE
Zašto postajemo "ljuti jer smo gladni"?
Fiziologija iza lošeg raspoloženja
Glavni izvor energije za naš mozak i telo jeste glukoza, koju unosimo hranom. Kada njen nivo opadne, mozak reaguje.
Hipotalamus registruje manjak energije i pokreće signal gladi. Istovremeno, insula, deo moždane kore zadužen za emocije i percepciju telesnih stanja, postaje aktivnija. Rezultat? Počinjemo da se osećamo nervozno i napeto, čak i pre nego što osetimo ozbiljnu fizičku glad.
Zanimljivo je da loše raspoloženje ne nastaje samo zbog pada šećera u krvi, već i u trenutku kada postanemo svesni da smo gladni. Drugim rečima, kombinacija fizičkog i psihološkog faktora stvara savršenu oluju emocija.
Šta je interocepcija i zašto je važna?
Interocepcija je sposobnost da prepoznamo signale koje nam telo šalje, bilo da je u pitanju glad, umor ili stres. Ljudi koji su u većoj meri povezani sa sopstvenim telesnim signalima lakše prepoznaju prve znake gladi i reaguju pre nego što dođe do naglog pada raspoloženja.
Jednostavno rečeno, ako naučite da slušate svoje telo, biće vam lakše da ostanete smireni čak i kada niste stigli da pojedete obrok na vreme.
Kako da sprečite "napade gladi"?
Jedite redovno. Preskakanje obroka jedan je od glavnih okidača iznenadne razdražljivosti. Planirajte obroke i imajte užinu pri ruci, posebno tokom napornih dana.
Prepoznajte prve signale. Blaga slabost, pad koncentracije ili osećaj praznine u stomaku znak su da je vreme za obrok. Reagujte na vreme.
Krećite se. Redovna fizička aktivnost pomaže boljoj regulaciji metabolizma i stabilizuje nivo energije, što doprinosi stabilnijem raspoloženju.
Deca i glad – zašto su posebno osetljiva?
Kod dece je efekat još izraženiji. Njihov organizam brže troši energiju, a u igri često ignorišu prve znake gladi. Rezultat može biti nagla promena raspoloženja, plač ili izlivi besa.
Zato je važno da roditelji vode računa o vremenu obroka i ponude užinu pre nego što glad postane previše intenzivna. Često je sendvič ili voćka sve što je potrebno da se spreči velika drama.
"Ljut sam jer sam gladan" nije samo izgovor, to je realan psihološki i fiziološki proces. Kada razumemo kako hrana utiče na naš mozak, lakše možemo da kontrolišemo reakcije i izbegnemo nepotrebne sukobe.
Najvažniji savet? Ne čekajte da se glad pretvori u emotivnu buru. Nahranite telo na vreme i sačuvajte mir, energiju i dobro raspoloženje za ostatak dana.
Bonus video:
Trikovi onih koji proizvode brzu hranu
NE PROPUSTITE
