Zašto je Marko Čadež nalakirao nokte? Za to je imao ODLIČAN RAZLOG i baš svi moraju da čuju o čemu je reč

Nakon što se predsednik  Privredne komore Srbije pojavio na televiziji nalakiranih noktiju, dobio je mnogo pohvala, i to ne bez razloga.

Nakon što se Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, pojavio u jednoj emisiji RTS-a noktiju nalakiranih belom bojom, privukao je mnogo pažnje na društvenim mrežama.

I ne samo što je on upotrebio lak za nokte već je to učinio samo na noktima leve ruke, a mnogi su zbunjeni njegovom odlukom. Međutim, u pitanju nije samo sve popularniji trend da muškarci lakiraju nokte, kom ne mogu da odole svetske zvezde poput pevača Harija Stajlsa, glumca Džonija Depa, fudbalera Dejvida Bekama i drugih.

Naime, Čadež je nedavno najavio da će podržati svetsku kampanju The Polished Man, koja ima za cilj da podigne svest o nasilju nad ženama i decom, u okviru koje muškarci koji žele da ukažu na ovo važno društveno pitanje lakiraju nokte.

 

Šta je The Polished Man?

Ova kampanja, kako stoji na njenoj zvaničnoj internet prezentaciji, podstiče sve da zauzmu stav i aktivno se posvete pomoći okončanju nasilja nad ženama i decom.

 

Kao šlagvort za razgovor koristi se sitnica koja skreće pažnju – lakirani nokti, a obično se jedan nokat lakira u plavo kako bi se započeo razgovor na ovu temu, mada mnogi biraju i druge boje i druge zanimljive načine da nalakiraju nokte.

 

Tako ako nekog muškarca koji ne ovaj način rešio da podrži žene pitate zašto je nalakirao nokte, on će vam odgovoriti i pokrenuti razgovor o jednoj od najvažnijih tema u svakom društvu!

Pošto se nasilje nad ženama i decom uglavnom odvija iza zatvorenih vrata, to je nešto o čemu se ne priča, svakako ne dovoljno i ovo pitanje prati neporeciva stigma. Lakiranje noktiju pomaže da se ovi teški razgovori započnu, da se svest podigne i da se ovaj problem iznese na videlo.

 

Naravno, iako je kampanja nazvana The Polished Man (eng. "nalakirani" muškarac), apsolutno svako može da učestvuje u njoj i pomaže u skupljanju sredstava za kampanju i pomoć žrtvama nasilja.

Na kraju, šta reći, osim, bravo za predsednika Privredne komore Srbije, a njegovu poruku moramo da iskoristimo da podsetimo samo na neke od mračnih brojki koje se tiču nasilja nad ženama i decom.

 

Nasilje nad ženama i decom u Srbiji

 

Prošle godine, Unicef je saopštio da je tokom 2021. u Srbiji više od 8.000 dece bilo izloženo nasilju u porodici. U saopštenju su pozvali na zakonsku zabranu fizičkog kažnjavanja dece, navodeći da je oko 45 odsto dece u Srbiji "nasilno disciplinovano kod kuće".

 

– Kao i kod svih drugih oblika nasilja, vršnjačko nasilje je rezultat obrazaca ponašanja koji se uče ili podržavaju u drugim sredinama, prvenstveno u porodici, ali i u zajednici u celini. Deca su često svedoci ili žrtve nasilja u porodici. Od ukupnog broja žrtava nasilja u porodici u 2021. godini, čak 8.146 su bila deca – navela je tada misija Unicefa.

 

Kako je prošle godine pokazalo istraživanje o bezbednosti i kvalitetu života žena Republičkog zavoda za statistiku, svaka peta žena u Srbiji doživela je neku vrstu nasilja od intimnog partnera. Najčešći oblik agresije je psihičko nasilje, a fizičko je doživela svaka deseta žena. Žene su žrtva i kod kuće i javnom prostoru, a deset odsto njih je u poslednjih pet godina doživeo džeparenje, krađu torbice, novčanika, nakita, mobilnog telefona ili sportske opreme, dok je (pokušaj) provalne krađe doživelo šest odsto žena.

Ovo su samo neki od rezultata istraživanja, koje je rađeno na uzorku od 4.100 žena od 18 do 74 godine, iz svih regiona Srbije.