U nastavku pročitajte na šta čovek treba da se osloni kada mu se sve u životu čini izgubljenim
Tokom epidemije korona virusa, često govorimo sebi i najližima kako samo želimo da se sve vrati u normalu.
Američka tibetanska budistkinja Pema Chodron u budističkom vodiču kroz teška vremena, knjizi 'When Things Fall Apart: Heart Advice for Difficult Times' (Kad se sve počne da se raspada: Saveti za teška vremena) pokazuje kako se u budizmu gleda na razne izazove.
Sve je zapravo 'stvar sopstvene percepcije i načina na koje posmatramo stvari.
- Ako se obavežemo ostati tamo gde jesmo, naše iskustvo postaje vrlo živopisno. Stvari postaju veoma jasne kad čovek nema gde da pobegne - Pema Chödrön, When Things Fall Apart: Heart Advice for Difficult Times.
- Neki su zadovoljni usred raznih nedostataka i opasnosti, dok su drugi jadni uprkos tome što imaju svu sreću na svetu. To ne znači da spoljne okolnosti nisu važne - ali naše razmišljanje, više nego same okolnosti, određuje kvalitet života. Um je osnova za svaki doživljaj i doprinos životu drugih. S obzirom na to, ima smisla trenirati ga - kaže Sam Haris u knjizi Waking Up: A Guide to Spirituality Without Religion.
Mnogi su suočeni sa naizgled nemogućim, ali sve je stvar 'pogleda na svet', kaže Harrs.
- Čak i kad nam je vidljivo loše, skloni smo da se toga držimo jer se bojimo nepoznatog - kaže Karen Armstrong u Buddhi.
Ne znati je najstrašnije, ali razmišljanje o prošlosti, kao i spekulacije o budućnosti ne može pomoći.
- Prava akcija je više od puke reakcije. Ona proizlazi iz usklađenosti s trenutkom koji određuje nejasno - kaže Mark Epstein u Advice Not Given: A Guide to Getting Over Yourself, Vodiču za nadvladavanje samoga sebe.
- Da bismo živeli na ovom svetu, prvo moramo prestati da mislimo o onome što se događalo i šta bi se moglo dogoditi. Treba biti svesniji onoga što se događa sada. Time se ne može poreći stvarnost prošlosti i budućnosti. Reč je o započinjanju odnosa s postojanošću života. Umesto da lovimo prošlost i nagađamo o budućnosti, treba da gledamo na sadašnjost kao plod onoga što je bilo i onoga što će biti - rekao je Stephen Batchelor u Confessions of a Buddhist Atheist, Ispovijesti budističkog ateista.
- Ne možemo postići pravi duševni mir samo traženjem sopstvenog spasenja, ostajući ravnodušni prema dobrobiti drugih - Philip Kapleau u Tri Zen stupa: Podučavanje, praksa i prosvetljenje.
- Ključ, kojem nas je podučio Buda, leži u tome da traumu ne shvatamo lično. Kad je shvatimo kao prirodni odraz haotičnog svemira čiji smo deo, ona gubi snagu i može postati dublji objekat svesti - kaže Mark Epstein u The Trauma of Everyday Life ili Trauma svakodnevnog života.
- Svaki primer žudnje uključuje beg odavde i od sada, želju da postanemo ili budemo neko ili nešto drugo od onoga što nudi sadašnji trenutak. Ali neprestano tražimo neko novo stanje postojanja, izlažemo se frustraciji - kaže Pankaj Mishra u 'An End to Suffering: The Buddha in the World' ili Kraj patnji: Buda u svitu.
- Naša uobičajena zadovoljstva izgledaju kao patnja, ali ko traži prosvetljenje zna da zadovoljstva donose patnju, ostavljajući nam više nezadovoljstva kada ih izgubimo, nego bi bilo da ih nikad nismo imali - kaže Robert Thurman.
Tendencija da se izbegne bol pod svaku cenu i traži zadovoljstvo uvek je bila manjkava. Sada smo kolektivno prisiljeni da se suočimo s tom činjenicom.
- Praksa usađene pažnje izaziva našu uobičajenu percepciju sebe i sveta kao trajnog, zadovoljavajućeg i svojstveno našeg. Stabilizujući pažnju svesnošću i koncentracijom, počinjemo da sagledamo kako ugodni i bolni osećaji pokreću uobičajene obrasce reaktivnosti i žudnje. Ove dve spoznaje ne samo da potkopavaju našu sklonost da se držimo onoga što volimo i da odgurnemo ono čega se bojimo, već otvaraju i mogućnost razmišljanja, govora i drugačijeg postupanja - Stephen Batchelor, 'After Buddhism: Rethinking the Dharma for a Secular Age'.
NE PROPUSTITE
