Svaka priča o podvodnom hokeju počinje jednim imenom - Alan Blejk. On je 1954. godine osmislio "zimsku razonodu za britanske ronioce"...
Podvodni hokej se u svetu gleda tako što postoji 5 kamera, na svakom ćošku se nalazi po jedna. Tu je i jedan ronilac sa bocom koji ide sa kamerom levo i desno i to se sve snima, projektuje na video bim, što je veoma zanimljivo za posmatrače", navodi Ivan Angeli, jedan od starijih članova ekipe Calypso.
Da biste se bavili ovim sportom nije neophodno da drastično promenite svoj životni stil. Preporučuje se dobra briga o zdravlju, otvoreni um, pametno raspolaganje vremenom, trebalo bi da znate makar samo da plivate i da budete radoznali kao nekada, kada vam je podvodni svet bio nedokučiva misterija.
Nisam znao da zaronim. Zaista nisam znao da zaronim. Nisam imao nikakvu opremu. Osećao sam se nemoćno. Presudni trenutak za mene bio je kada sam ušao u svlačionicu i našao jednu masku. Pitao sam da li je nečija, rekli su mi da nije ali da sutra kada dođem na trening pitam isto pitanje svakoga iz tima. 'Ako se ispostavi da nije ničija onda je tvoja'. Došao sam ponovo, pitao sam sve, od čoveka do čoveka, niko se nije javio, pa je ta maska ostala moja. A pre toga sam igrao sa naočarima i štipaljkom za nos...", Marko Bogićević.
Članovi tima Calypso sa kojima smo razgovarali su mladići raznih dobi i interesovanja. Podvodni hokej čvrsto ih vezuje, te su s lakoćom objašnjavali koliko im je ovaj sport i okruženje od pomoći. Jednoglasno smatraju da nema toga čega biste morali da se odreknete isključivo da biste se bavili podvodnim hokejom. Biti timski igrač je ono što se od vas traži, kao i da nikada do kraja ne utolite glad za igrom, "na terenu" i van njega.
Najduže sam ovde. Trudim se da sa mlađima 'lobiram' za ovaj sport. Ali odricanje (zarad ovog sporta) je veoma subjektivna stvar. Svako za sebe procenjuje čega je spreman da se odrekne ili ne; ja nisam pušač (na primer), jer mislim da bi mi to smetalo. A kažem (malo pre) 'progres' jer si testiran sa svih strana. Ne mislim samo na sport, već i na život uopšte", Stefan Ljiljak.
Kao što u vodi svako ima svoj zadatak, tako i na suvom jedni drugima izlaze u susret, po pitanju bilo čega. Ova naizgled ekstremno gruba igra za njih je apsolutni broj jedan na listi.
To je mnogo više od ljubavi... Imam ja i devojku pa ne treniram sa njom!" rekao je kroz šalu Dejan Simić, koji slovi za igrača koji je najviše ljudi "doveo" u tim.
Milorad Čavić, Čak Noris, Vladimir Putin, Ivana Španović, Al Kapone, samo su neka od poznatih imena koje bi igrači rado pozvali na igru!
Između mene i nekih od ovih novih igrača postoji dve decenije razlike. Ali, mi se i dalje družimo. Vodimo jedni o drugima računa, mi stariji smo iskusniji, finansijski 'potkovani', ali za 20 godina oni će to isto činiti za mlađu ekipu. Timski duh je ono što preovlađuje", smatra Ivan.
Zašto se onda, po njihovom mišljenju, ljudi ipak pre opredeljuju za vaterpolo, a ne za podvodni hokej?
Vaterpolo se igra iznad vode, vidi se mah, vidi se šut, igra se bolje vidi... A da bi ljudi videli podvodni hokej moraju da spuste glave, da uđu u vodu", kaže Milan.
Posebno ukoliko vapite za promenom u životu i u vama "čuči" imalo sportskog duha, nemojte prezati od zaranjanja. Svakako da ćete da izronite i udahnete, ali "kupiće" vas prirodna dinamika igre. Možda ne spada u sportove kojima se možete profesionalno baviti, ali i te kako jeste nešto što u vama može probuditi veliku strast. Ima li šta lepše od dobrog društva, gde svi (ne)dišu za jednog i jedan za sve?
