Umetničko klizanje dosta se razvilo kroz vreme – nekada je za olimpijsku medalju bio dovoljan jedan trostruki skok, sada to nije ni blizu predviđenih normi. Velika promena desila se pre 10 godina kada je uveden novi ISU sistem suđenja. Ovaj sport se i dalje razvija, uvode se promene i inovacije – na primer, od sledeće sezone klizačima će biti dozvoljeno da koriste muziku sa glasom, što ranije nije bio slučaj. Kako sam naziv kaže, umetničko klizanje zaista predstavlja spoj umetnosti i sporta. On zahteva s jedne strane neverovatan fizički napor, a s druge strane gracioznost i mekoću pokreta. Upakovano u predivne melodije, haljinice i šljokice, ovaj sport je pravo uživanje, kako za gledaoce, tako i za one koji se njime bave. Osim toga, on stvara zdrave navike i jača imunitet organizma. Ceo doživljaj ovog sporta najbolje opisuje Sonja Heni koja kaže da je to osećaj kilometara koji prolaze ispod tvojih klizaljki, vetra koji sklanjaš dok klizaš, zemlje koja se oko tebe okreće…I utisak da više ne moraš da se krećeš jer pokret sam tebe nosi.
KADA TREBA KRENUTI SA UMETNIČKIM KLIZANJEM?
Što ranije deca krenu da se bave ovim sportom – to bolje. Najbolje bi bilo da devojčice počnu da klizaju sa četiri godine, mada sve zavisi od deteta, od toga koliko je zainteresovano i spremno za rad. Naravno, ništa nije pravilo, pa tako postoje izuzetno uspešni klizači koji su počeli da treniraju i sa 12 godina. Fizičke predispozicije svakako jesu bitne za napredak u bilo kom sportu. Tako su najbolji klizači obično niski, imaju prirodno dobar odraz i koordinaciju. Ipak, za početak nije potrebno da se posebno spremate jer se pored vežbanja na ledu održavaju i suvi treninzi, odnosno treninzi na kojima se razvijaju svi mišići neophodni za izvođenje elemenata na ledu. Predispozicije jesu bitne, ali daleko je važnija upornost. Umetničko klizanje je sport koji razvija mnoge sposobnosti, što ga i čini posebnim: skočnost, brzinu, razgibanost, snagu, koordinaciju... Iako sve deluje tako lako, u toku treninga i nastupa aktivna je kompletna muskulatura tela. Najveći napor trpe mišići nogu koji i jesu najopterećeniji kod čoveka. Sve zavisi od discipline – na primer, kod parova su izraženi i mišići ruku. Ono što je specifično za ovaj sport jeste to da se istovremeno jača i mišićna masa, ali i radi na njihovoj elastičnosti, što omogućava kompletan razvoj.
KAKO IZGLEDA JEDAN TRENING?
Pre nego što izađete na led, neophodno je da se zagrejete na suvom, odnosno na podu. Zagrevanjem smanjujete rizik od povreda i mišići postaju spremni za rad i zahtevne elemente koji se izvode. Na početku treninga na ledu rade se koraci, rasklizavanje, kao deo zagrevanja. Od prostije piruete lagano se prelazi na korake, da biste zatim sve elemente izveli uz muziku, po svom takmičarskom programu. Nakon toga vežbaju se novi skokovi, a na kraju se rade piruete. Zbog čestih padova, za prve korake na ledu treba obući skijaške pantalone. Posle nekoliko treninga, zamenite ih običnom trenerkom radi lakših pokreta. Takođe, za početak je dobro obući prsluk preko duksa (ne jaknu jer ona dosta koči pokrete). Obavezne su rukavice, a preporučuje se i traka za kosu ili kapa. I, naravno, klizaljke namenjene specijalno za umetničko klizanje koje zbog posebnih špiceva i načina pertlanja omogućavaju izvođenje posebnih pokreta, dok istovremeno fiksiraju zglobište od povreda.
KOJE KATEGORIJE SVE POSTOJE U UMETNIČKOM KLIZANJU?
Što se tiče disciplina, one su pojedinačne, za žene i muškarce, a tu su i plesni i sportski parovi. Najnovija disciplina umetničkog klizanja jeste sinhrono klizanje kada 16 klizača na ledu zajedno izvodi blokove, presecanja, krugove, linije... Plesni parovi, za razliku od sportskih parova i pojedinaca, ne izvode skokove. Kategorije se razlikuju u zavisnosti od uzrasta, pa tako postoje kadetske, juniorske i seniorska kategorija. Osnovni elementi su skokovi, piruete, koraci i spirale. Najzahtevniji su skokovi i ima ih ukupno šest: Salhov, Tulup, Ritberger, Flip, Luc i Aksel. Od navedenih, tri se skaču sa ivice klizaljke, a tri sa špica. Postoje jednostruki, dvostruki i četvorostruki skokovi, što znači da se oni, osim po načinu izvođenja, razlikuju i po broju okreta. Piruete i koraci imaju četiri nivoa složenosti, a koji će nivo biti dodeljen, zavisi od izvedenih koraka, odnosno pozicija i toga koliko se u toku izvođenja narušava prirodni balans tela.
Piše: Ljubov Fjodorova Petrović, trener umetničkog klizanja
Priredila: Jovana Dimitrijević
Foto: Vladimir Šporčić
