Taekwondo je jedna od najsistematičnijih tradicionalnih koreanskih borbenih disciplina koja pokazuje i izučava načine napretka, kako našeg tela, tako i duha i to sve kroz trening tela i zdrave svesti. Danas je postao globalni sport koji je napredovao i narastao na internacionalnom nivou i samim tim postao ravnopravni član u Olimpijskom komitetu, još od 1988. godine u Seulu, gde je bio prikazan kao demonstrativni sport.
Reč taekwondo sastavljena je od tri reči Tae Kwon Do mada je Koreanci izgovaraju kao jednu. Tae znači stopalo, noga ili nagaziti na, Kwon znači pesnica ili borba, a Do znači način ili disciplina. Ako spojimo sve tri u celinu, možemo razumeti njihovo značenje: veština borbe nogom i rukom. Ovaj koncept dolazi od značenja Tae Kwon - staviti pesnice pod kontrolu, a cela reč taekwondo znači pravi način korišćenja celog tela da zaustavi borbu i pomogne da se izgradi mirniji svet.
ISTORIJA SPORTA
Taekwondo se razvijao tokom pet hiljada godina duge istorije Koreje i u tom periodu bio je nazivan različitim imenima. U svojoj postojbini najpre je bio odbrambena veština pod nazivom Subak ili Taekkyon, a potom i način treniranja tela i duha u staroj kraljevini Koguryo. Danas je sličan ostalim borilačkim veštinama u drugim orijentalnim zemljama sa kojima deli neke sadržaje, pre svega zbog evolucije i napretka ostalih veština u zemljama koje okružuju Koreju, a među koje spadaju Japan i Kina.
PRAVILA TAEKWONDOA
Ipak, taekwondo je različit od ostalih veština. Fizički je vrlo dinamičan, sa brzim pokretima koji uključuju raznovrsnu nožnu tehniku, a pokreti su strogo povezani sa umom i razmišljanjem jer je potrebno odreagovati na pravi način u pravo vreme. Što se tiče pravila, dozvoljeni su udarci rukom u telo (direkti, koji se uglavnom koriste kao presedačka tehnika ili se nadovezuju na neku od tehnika nožnih udaraca), nogom u telo (iznad pojasa) i u glavu. Zbog njihove jačine i brzine vežbači i takmičari zaštićeni su oklopom za telo, nose podlaktice i potkolenice, kao i suspenzore za genitalije, a na glavi je obavezna kaciga, tako da je rizik od povreda minimalan. Borba se odvija u označenom ringu, bez konopaca, a svako izlaženje van njegovih granica kažnjava se gubljenjem pola poena. Od ostalih borbenih veština razlikuje se po tome što takmičara, pre svega, sprema za realne situacije. Taekwondo je način života, a borba je način preživljavanja. Ali pobediti u jednoj borbi ne znači da vas neprijatelj neće napasti ponovo. Osoba se ne oseća sigurno dok ne pronađe svoj sopstveni mir. To je ono čemu ova veština teži i čime se razlikuje od ostalih tehnika uličnih borbi.
KO SVE MOŽE DA SE BAVI OVIM SPORTOM
Mnogi žele da ovladaju nekom borilačkom veštinom, ali često napuštaju klub pri pomisli da su prestari ili nefleksibilni (nerazgibani). Za početak, nikad niste suviše stari. Taekwondom ljudi mogu da se bave i rekreativno, a bolji i odvažniji mogu se oprobati i u takmičarskom delu. Ima onih koji su počeli sa treninzima u četrdesetoj godini i došli do petog dana crnog pojasa, ali i dece koja krenu sa pet godina i ne postignu veći napredak. Ukoliko ste voljni da uložite trud u ono što radite, svejedno je koliko imate godina. Takođe, interesantno je pomenuti da postoji i takmičenje i vežbanje sa zamišljenim protivnikom, a ove veštine su i svakodnevni elemenat u delu polaganja za zvanja, to jest pojaseve (kojih ima u više nivoa, u različitim bojama). Ukoliko ste brži i spretniji, kao i u svakom sportu, imate predispozicije za taekwondo, a tehnike i kondicija stiču se tokom treninga koji, zavisno od faze u kojoj ste, ima i određenu dužinu. Najčešće traje 90 minuta, a u okviru tog vremenskog intervala rade se osnovni vidovi kretanja, vežbe istezanja i razgibavanja, kao i specifične tehnike.
Dubravka Boškov,
decenijski državni prvak u taekwondou
