Ronjenje je sport koji se u poslednje vreme najbrže širi planetom, a ljudska želja da zaviri ispod površine vode datira od pamtiveka. Prvi materijalni dokazi da je čovek praktikovao ovu veštinu jesu asirski reljefi iz 9. veka pre naše ere, o ronjenju je pisao i grčki istoričar Herodot, a smatra se da su i stari Sloveni bežeći od neprijatelja umeli da se sakriju pod vodom dišući na trsku. Ronioci Aleksandra Velikog bili su razvrstani po platnim razredima u zavisnosti od dubina na koje su zaranjali, a obučavani su od malih nogu kako bi dosegli urone na dah od čak 31 metar. Istoriju ronjenja s opremom zauvek su promenila dva Francuza: kapetan Jacques-Yves Cousteau i inženjer Emile Gagnan koji su tokom II svetskog rata razvili prvi aqualung koji se uspešno upotrebljavao za spuštanje do 60 metara dubine bez ikakvih posledica. Njihovi pronalasci omogućuju duži, komotniji i sigurniji boravak pod vodom.
SPORT ZA SVE
Ronjenjem mogu da se bave i deca, a preporučena donja granica je 10 godina. Gornja granica ne postoji, pa se ovim sportom, ako vas zdravlje posluži, možete baviti i u dubokoj starosti. Podjednako je pogodan za oba pola, a interesantno je da žene imaju bolje predispozicije za ovaj sport. Naravno, da bi se uspešno ronilo, trebalo bi održavati osnovnu fizičku kondiciju, što se kod nas u klubu najčešće održava plivanjem u toku cele godine.
RIZICI
Za razliku od većine ostalih sportova, za ronjenje je pored održavanja mišića, potrebno i održavanje psihičke kondicije. Pod vodom je u stvari najbitnija glava - znanje, veština, smirenost i sigurnost. Zato se u ovom sportu napreduje lagano i postupno. Potrebno je dosta iskustva, učenja i vežbanja da bi se postigla potpuna smirenost i radost uživanja u okolini koja nije uobičajena i nije naša prirodna sredina. Izmeštanje čoveka pod vodu donosi uzbuđenje i radost, ali i opasnosti, kao ni u jednom drugom sportu.
Do pre nekoliko godina ronjenje je svrstavano u veoma rizične sportove, ali je danas izuzetno bezbedno, naravno ukoliko se pridržavate pravila. Povrede su mnogo češće u fudbalu i sličnim sportovima, a kod nas u klubu se za ovih dvadesetak godina nije desila nijedna ozbiljnija. Kada se vredno radi i prođe temeljna obuka, nema ni povreda.
DISCIPLINE
U sportskom ronjenju takmiči se u nekoliko disciplina koje su veoma različite među sobom i mogu se odnositi na dužinu boravka pod vodom, brzinu kretanja, dubinu, orijentaciju i druge podvodne veštine.
Ronjenjem se ljudi bave i zbog različitih istraživanja, arheoloških i ekoloških uglavnom, ali i zbog fotografisanja i podvodnih snimanja.
U Srbiji ima dosta ronilačkih klubova, a najuspešniji je, bez lažne skromnosti, klub Srpska žandarmerija. Bili smo na svim kontinentima, ronili u pećinama, pod ledom, na planinskim jezerima, brzim vodama, sa opasnim životinjama... Nagrađivani smo na svetskim filmskim festivalima i uzeli najviše medalja na takmičenjima u podvodnim sportovima. Naravno, postoji i Srpski nacionalni ronilački savez, koji daje smernice i kontroliše rad ronilačkih klubova .
SKRIVENI SVET TIŠINE
U poslednje vreme sve ljudi se ronjenjem sve više bave rekreativno, ali i turistički. Mnoge egzotične zemlje pod vodom imaju skriveno više od polovine svoje ukupne lepote, tako da rekreativci koriste znanja iz ronjenja kako bi mogli da vide i taj skriveni deo planete. Mnogi se bave ovim sportom pošto im omogućava da stignu do određenih, teško dostupnih mesta, koja mogu da vide samo hrabri. Zabava je u ovom sportu zagarantovana, a adrenalina ima na pretek. Možete se baviti padobranskim skokovima pod vodom, platiti da bi ronili sa ajkulama i kitovima, možete se priključiti lovcima na potopljene brodove i blago, a tu je i podvodna fotografija i film. Ronjenje nudi ponešto za svakog ponaosob i može biti i zanimacija i strast.
Radoslav Radivojević i Miodrag Lakić, instruktori ronjenja iz kluba Srpska žandarmerija
