Da bi odgovor na pitanje može li se ples smatrati nekim oblikom fitnesa bio što jasniji, najvažnije je razmatrati ples iz jedne mnogo šire vizure. Pod plesanjem se može podrazumevati svaki kontinuirani pokret uz muziku, bilo da ga izvodi neko ko amaterski vežba u plesnoj školi, ili balerina na pozornici. Za jednu balerinu fitnes je dečija igra, dok je za amatera plesnoškolca, koji ne upražnjava nijednu drugu aktivnost osim te, fitnes ozbiljno naporan sport. Da odmah zaključimo - redovni odlasci u neku klasičnu večernju plesnu školu ne mogu imati isti efekat kao bavljenje sportom. U društvenom životu ples ima funkciju zabave i predstavlja vid komunikacije, dok je fitnes nešto što je namenjeno sticanju kondicije i oblikovanju tela. Međutim, ukoliko je angažman pojedinca u okviru bavljenja plesom ozbiljan, ovaj višestruko prevazilazi rezultate fitnesa. Ali pravo pitanje je zašto u velikom broju slučajeva kod ljudi koji upražnjavaju fitnes kao aktivnost nema zadovoljstva rezultatom koji vide na svom telu? Jednostavno zato što nije dovoljno samo redovno odlaženje na treninge, bez određenog režima ishrane i urednog života. Ista stvar je i sa bilo kojim drugim sportom koji ima za cilj oblikovanje tela, a tako je i kad je ples u pitanju. Ozbiljni plesni treninzi, sa zagrevanjem koje podrazumeva istezanje i plesne kondicione vežbe pod vođstvom demonstratora, zatim, vežbanje plesne tehnike u punom angažmanu, a potom i isplesavanje koreografija sa partnerom ili solo i na kraju vežbama koje opuštaju mišiće, pravilna ishrana i uredan život garantovano mogu dovesti telo do savršenstva.
PREDNOST PLESA
Koliko god da je plesni trening ozbiljan i iziskuje napor kao i kod fitnesa, zbog svojih primarnih funkcija ipak prevazilazi fitnes u ukupnom učinku jer ples i tom slučaju polaznike edukuje svojoj specifičnoj društvenoj funkciji - vrhunskoj zabavi. Uprkos naporu polaznici će i tada na prvom mestu oslobađati svoje telo, a samim tim i um, od stida bilo koje vrste, osposobljavati ga za komunikaciju sa partnerom kroz takozvani body language, oslobađati svoju seksualnost, a na kraju sledi i spoznaja onog jedinstvenog primal feelinga koji ples nosi od svojih prapočetaka - iskonski ritualni trans u koji onaj ko igra oslobođeno i sa punim uživanjem prenosi svoje unutrašnje ja. To je nešto što samo ples može da pruži.
KOJI PLESOVI SU NAJPOPULARNIJI
Oni koji imaju svoju društvenu funkciju, a uz sve veću ekspanziju estrade raste i popularnost plesova koji su pre svega namenjeni sceni. Na našim prostorima već nekih dvadesetak godina radi se na popularizaciji britanske stilizovane tvorevine raznih svetskih nacionalnih plesova koji su nama poznati kao Latin-american i Standard iliti Ballroom. Iako ti plesovi nisu uspeli u svojim prvobitnim idejama oni su ipak doživeli ekspanziju, neka je to i estradna, zahvaljujući raznim rijaliti-šou emisijama. Ta vrsta plesa je pre svega takmičarskog karaktera, ali do sada nije uspela da stekne status sporta niti je našla prikladno mesto u savremenom društvenom životu. Ljudi su se ipak opredelili za originalne plesne forme.
Kada je pre nekih desetak godina Ry Cooder prodao svetu Buena Vista Social Club ekspanzija salse na celoj planeti pa i na našim prostorima bila je neverovatna, a danas su savladani čak i kubanski son i dominikanska bachata. Muzički sastav Gotan Project, a i film Tango Carlosa Saure svakako su doprineli da svoj put do masa željnih sofisticirane strasti u ova otuđena vremena nađe izvorni argentinski tango. Na našim prostorima ta dva plesa već neko vreme doživljavaju kulminaciju, a ja ih lično izdvajam od svih ostalih zato što se za nekog pojedinca koji je ozbiljno i kvalitetno pohađao te škole može reći kako je stvarno naučio da igra - dušom i telom.
Još jedan izuzetan društveni ples koji nije uspeo da stekne svetsku popularnost jeste swing. Izuzetan je zbog specifičnog osećanja transa koje obuzima telo, ali nije stekao popularnost na način kako su to uspeli salsa i argentinski tango jer mu manjka, rekao bih, razmena i ispoljavanje seksualnosti koje je prihvatljivo većini. Od svih spomenutih društvenih plesova nijedan ne može, ukoliko se samo rekreativno upražnjava, doprineti ozbiljnom oblikovanju tela. Međutim uz miks svega spomenutog i sklapanju treninga koji je gotovo nalik na profesionalno bavljenje latinoameričkim igrama oblikovanje tela je svakako zagarantovano.
Od estradnih plesova u ekspanziji su oni koji su u stanju da isprate popularnu muziku. Danas svakako vlada jedno holly street dance trinity koje definitivno doživljava kulminaciju u odnosu na sve ostalo. R’n’B se menja i evoluira iz dana u dan, otkako smo kao klinci govorili, repovanja, preko hip hopa pa do ove neuhvatljive forme koju ima danas i koja će već sutra biti drugačija. Taj ples uspešno i sa lakoćom modifikuje, pozajmljuje i parodira sve ostale igre (bio to jazz balet ili salsa) i stavlja ga u manir i kontekst svoje muzike. Electric boogie koji je proslavio tata Jackson takođe je izuzetno korišćen i evoluira iz dana u dan do neverovatnih ideja i realizacija. Onaj treći je najkompleksniji jer zahteva izuzetnu telesnu, odnosno atletsku spremnost, a to je breakdance. Ulično plesno trojstvo - hip hop, electric i break se u estradi najviše koriste i to najčešće zajedno tako što igrači kroz koreografije plivaju iz jednog u drugi i treći stil. Visokom razvoju ovih plesova i pomeranju istog sa ulice na scenu doprineo je ozbiljan pristup američkih plesnih centara, krenuvši od brodvejskog, koji su ove plesove uveli u svoje nastavne programe. Kad neko stekne neophodnu plesnu osnovu sa klasičnim, savremenim i džez baletom, a potom i stepom, on prolazi i kroz ozbiljnu školu spomenutog uličnog trojstva i sutradan iz te škole izlazi kompletan i sposoban za sve što se od njega traži.
Koliko je ovaj ples porediv sa sportom najbolje se vidi kad se pogleda reklama za Nike u kojoj pleše queen of street dance Sofia Boutella.
Što se tiče najsavremenijih stilova za sada moramo da čekamo da tectonic, jump style i industrial pruže ipak neki oblik virtuoznosti koji će ih pomeriti sa statusa lambade koja prati house i electro music.
PRVI REZULTATI
Uz ozbiljne treninge i uz izbalansiranu ishranu i uredan život, već nakon mesec dana može se videti značajan rezultat. Što se tiče vretenaste figure njeno postizanje zavisi od lične predispozicije polaznika, ali u svakom slučaju potrebno je oko šest meseci ozbiljnog rada, a potom sledi ono najteže - održavanje. Ukoliko pojedinac želi da se bavljenje plesom ispolji i na njegovoj duši i na telu, najvažnije je da poseduje dve vrste dobre volje: volju za zabavom i volju za radom jer su obe podjednako preko potrebne za ostvarivanje dobrog rezultata. Prilikom ozbiljnog treniranja pohađaju se pojedinačni časovi ili se formiraju veoma male grupe - do pet ljudi maksimalno. Kada će neko da nauči da pleše najviše zavisi od njega samog i od onoga šta on podrazumeva pod znati plesati. Neko se zadovolji samo time što je stekao slobodu da prilikom bilo kakve zabave u diskoteci ili na nekom drugom javnom mestu napokon nema problem da se odlepi sa stolice i zaigra kako zna i ume, a neko želi da time fascinira, zavede, osvoji prisutne ili nekog pojedinačno, a za to treba svakako više vremena. Ples pokreće celo telo i svaki mišić se u nekom trenutku aktivira što ga i čini izuzetno napornim i samim tim je, ako se trenira ozbiljno, sasvim dovoljan sam sebi.
KADA POČETI SA TRENINZIMA
Postoje slučajevi talentovane dece koja su počela ozbiljno da se bave plesom u najranijoj mladosti, ali su sazrevanjem odustala najčešće zbog zasićenja, a ima i dece koja su po izlasku iz tinejdžerskog doba počela sa plesanjem i postala vrhunski igrači. Naravno da je najbolje krenuti odmalena, ali je u tom slučaju jako važno negovati motivaciju jer ako ona nestane sav trud je bio uzaludan. Nikad nije prekasno sve dok postoji dobar motiv, ali ako dozvolimo duši da ostari, onda je kasno.
Miloš Paunović, koreograf
Priredila: Jasmina Antonijević
