Mediteranska dijeta
Mediteranska dijeta je način ishrane koji se danas smatra zdravstveno najopravdanijim za zdravlje pojedinca, posebno u očuvanju zdravlja srca i krvnih sudova.
Mediteranska ishrana obiluje svežim, sezonskim povrćem i voćem koje se prema preporukama konzumira u količini od pet porcija dnevno. Specifične namirnice za mediteransku ishranu svakako su riba i morski plodovi, maslinovo ulje kao zamena za zasićene masnoće, zeleno lisnato povrće poput blitve i raštike i raznoliko voće poput grožđa, dinja, nara.
Osim namirnica, u mediteranskoj ishrani je vrlo bitan i način pripreme. Jela se tako najčešće pripremaju kuvanjem, pečenjem ili na roštilju, a najređe prženjem. Običaj je dodati malo ekstra devičanskog maslinovog ulja u gotovo jelo.Smršala 75 kilograma da bi mogla da živi: Količina holesterola toliko velika da joj je pretio infarkt (FOTO)
U mediteranskoj ishrani preporučena je i konzumacija vina u umerenoj količini do dva decilira dnevno sa preporukom da se konzumira uz obrok.
Primer jelovnika
Doručak: tamni vlažni hleb s posnim sirom i rukolom, kafa s mlekom
Međuobrok: lubenica
Ručak: riba na gradele, kuvani krompir i blitva s malo belog luka i ekstra devičanskog maslinovog ulja, čaša vina
Međuobrok: nar, jogurt
Večera: krem supa od brokolija, salata od mocarele, paradajza, bosiljka začinjeno ekstra devičanskim maslinovim uljem
Imajte na umu...
Mediteranska dijeta oblik je ishrane uz koji se na pravilan način gube suvišni kilogrami, bez popratnih negativnih uticaja, izgladnjivanja i bez pojave jo-jo efekta, odnosno vraćanja izgubljenih kilograma.
Dijeta je bogata vlaknima, antioksidativnim materijama, vitaminima, mineralima, kvalitetnim proteinima ribe, složenim ugljenim hidratima i nezasićenim masnoćama.
Svi ti nutrijenti pojedinačno doprinose zdravlju, ali svakako treba razmatrati i njihov sinergijski doprinos.
