Pece se pridružuje Nikoli na ostrvu. Susret Spartanaca je srceparajući. Inspektor iz Makedonije prijatno je iznenađen novom šansom ali kada bude saznao pravila igre na Ostrvu duhova prema kojima će morati da odmeri snage sa svojm saborcem, neće mu biti baš lako. Ipak, ratnici su uvek dostojanstveni, čak i u dvoboju. Dok taj trenutak ne dođe, naslađivaće se maštanjem o šokiranim i iznenađenim facama bivših prijatelja kada ugledaju povratnike.
Ga dang i Manobo će se boriti za pune stomake. Novi raspored takmičara uneo je veliku pometnju i narušio određena pravila koja su do tada postojala. Nekima će smetati aljkavost novih tamičara i đubre koje prave iza sebe, dok će pojedinci glasno negodovati zbog konsantne gladi i malera koji ih prati kada je u pitanju hrana. U kojem god plemenu da se nađu, to pleme počinje ozbilno da gladuje. Stvarno maler!
Stari Spartanac Pece nije ni slutio da će završiti na Ostrvu duhova i da će mu se otvoriti mogućnost povratka u pleme. Ta činjenica ga je jako obradovala, baš koliko i susret sa poštovanim saborcem, drugarom Nikolom, jedinim čovekom koji može da mu parira.
Pece opisuje Nikoli poslednja dešavanja u plemenu. Kaže da je pleme Nikoli stavilo neku vrstu etikete, u smislu da je postao previše ambiciozan zbog para. I vrlo brzo sa generalnog skače na individualni plan, pa započinje svoju tužnu priču o nezahvalnoj Višnji i nedoslednom Peđi. I Nikola ima o čemu da obavesti novog stanovnika ostrva, a to su pravila igre koja upoređuje sa onim što se u sportu naziva repasaž. Iako ne zna šta je repasaž, Pece shvata da će njih dvojica morati da odmere snage, pa kad je već tako neka to bude nešto poput dvoboja, koji će ispitati njihovu borbenost, jer tako priliči njima ratnicima. Čak nije ni važno ko će pobediti. Suština je da se jedan od njih dvojice vrati nazad u pleme. Već zamišljaju iznenađene, šokirane face bivših prijatelja kada ugledaju povratnika.
Plemena su se borila za nagradu, i to onu koju najviše vole – hranu. Ne ma kakvu, nego za pravu srpsku gozbu, sa gibanicom, projom, sirom, ajvarom, pršutom, vinom, rakijicom i uštipcima na kraju.Razrogačenih, zacaklenih očiju i praznih stomaka svi odlučno stupaju u akciju. Po četvoro iz svakog plemena sa povezom na očima guraju kameni točak preko prepreka, dok ih njihova navigatorka, za jedno pleme Višnja, za drugo Vesna, pokazuje put. Tiha Vesna radi to na svoj način, smireno bez tenzije, dok Višnja shodno svom temperantu izdaje direktive bučno. Ga’dang gubi za dlaku, a sprska korpa odlazi na sto Manoba.
- Ovo je prekrasan početak za novo pleme - zaključuje ushićeno Ana.
Klopanje može da počne. Nazdravlja se, jede sve redom, ne čuju se čak ni oni koji ne zatvaraju usta, barem dok dobrano ne napune stomak. Luka se sav predao tanjiru. Srđan napokon uspeva da dođe do daha i otvara usta, Dušan se opredelio za rakiju, a bogami tu mučenicu toči i Anči. Pada i pesma i svi su sada pod blagim gasom uvereni da su sluhisti. Posle male pauze, usledili su i slatkiši- uštipci. Srđan nastavlja da zabavlja pa kaže da je baš ovako i zamišljao Survivor.
I Pece se prejeo na Ostrvu duhova, posle svih onih dana gladi, brojanja zalogaja i zrna pirinča. A onda Pece započinje da iscrtava svoju masku. Nacrtao je jednu crvenu obrvru i ispažen jezik, jer se setio da ga je baba učila da zlim ljudima treba da pokaže jezik. Da još malo začini kompletan osvetnički poduhvat, Pece rešava da pusti i malo svoje krvi čiji trag ostavlja na maski. Za ova dva usamljenika sve je u znaku osvete.
Jedino je Ga’dang ostao uskraćen za klopu. Aca i Klemen su doduše imali tokom čitavog dana akcije sakupljanja hrane, pentrali su se na kokos, pokušavali da kopljem ubodu male ajkule, ali sve se završilo na pirinču. Njegoš ne može da veruje da je uvek u plemenu koje ne dobija hranu. Dina je popravila raspoloženje, pa se čak osamila sa Nemanjom da malo popričaju o budućnosti plemena.
Loš dan je imala Anita kojoj porodica mnogo nedostaje. Višnji su zasmetale razbacane stvari u kampu, ajlkavost i haos koji je nastao od kada su im se pridružili novi članovi, pa je uz povišen ton prokomentarisala da ne može da se asimiluje na krš i đubre i da se u starom Ga’dangu tačno znalo: ko, šta i gde. Novi članovi se nisu mnogo potresli, a neki stari bi se možda radovali da čuju ovo.
