Miša Janketić je dočekao Tanju Petrenek u Beogradskom dramskom pozorištu na probi predstave Kad su cvetale tikve u kojoj je igrao pre 45 godina.
Ovaj razgovor počeo je prisećanjem na trenutak kada je predstava zabranjena, a koristio se termin otkazana kada su novinari koji su pisali pohvalne posle premijere preinačili svoje mišljenje preko noći, o tome kako se razočarao u pozoriste i rešio da se okane glume, ali i vratio partijsku knjižicu uprkos uverenju i tome što je bio ratno siroče.
Kod večitog mladoženje u opuštenoj atmosferi u jednoj od kafana koje je voleo, govorio je o odrastanju, o majci koja mu je ostavila u amanet da brine o sestri a bio je tek šestogodišnjak, o jednim žutim cipelama u koje se zagledao i izgubio malu Milenu, o ponovnom susretu.
Pričao je i o ocu koga su ubili, o tome kako je to biti sam na svetu, kako je kad nemaš nikog ko bi ti došao na roditeljski sastanak, o ispunjenju snova i najvećoj želji koju je ostvario da se oženi, da ima ženu koju voli celog života i četvoro dece koja će nositi imena porodice koja je stradala.
