Gosti u nedelju 27. oktobra u 11.00h su direktor Kliničkog centra Srbije, Miljko Ristić, koji će pričati o promenama za godinu dana, od kada je direktor KCS. Drugi gost je Janko Samardžić, klinički farmakolog koji će pričati na temu kliničkog ispitivanja lekova.
Emisija INFO Klinika nastaje sa idejom da se na jednom mestu objedine preventiva, lečenje i informisanje iz oblasti medicine.
Iako je svaka od ovih oblasti kompleksna i zahteva posebnu elaboraciju, autorski tim emisije pokušaće da u svakoj epizodi detektuje, definiše, analizira i objasni određene teme od najšireg značaja za opštu populaciju. Sa druge strane, s obzirom na to da će jednim delom sadržaja obuhvatati i stručnu javnost (lekare različitih specijalnosti, naučne radnike, istraživačke projekte...) pojedini segmenti emisije biće kreirani tako da korespondiraju i sa ovim delom auditorijuma.
Podršku serijalu INFO Klinika, dala je i većina referentnih ustanova iz sistema zdravstvene zaštite Srbije. Najznačajnija je svakako ona koja dolazi od Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Velika zahvalnost ostaje i za Republički fond zdravstvenog osiguranja, kao i brojne Kliničko-bolničke ustanove, Domove zdravlja, medicinske i banjske centre.
Osnovna ideja kojom se autor vodio prilikom kreiranja ovog projekta, bila je ta da se za razliku od većine postojećih tv-formata iz ove oblasti, ne ide previše u širinu i opštost, već da se užim i konkretnim pristupom određene teme u svakoj pojedinačnoj epizodi, javnosti prezentuje sadržaj.
Plan je da se kao primarna cilja grupa emisije imenuje opšte stanovništvo određenih demografskih i socioloških kategorija. Prvenstveno, starosna grupa kojoj se obraća je u rasponu od 20 do 60 godina. Razlozi su višestruki. Najpre zbog toga što je u ovom razdoblju radna populacija. Ovo posebno ima smisla za one klijente koji u svojoj paleti proizvoda ima preparate, usluge i pomoćna lekovita sredstva namenjena profilaksi (u najvećoj meri namenjenih uzrastu od 20-35 godina).
Nadalje, u ovoj graničnoj odrednici nalazi se i grupa ljudi koji prvi put otkriva neke bolesti (35-45) koje će što zbog svoje prirode, što zbog neadekvatnog tretiranja vremenom preći u hroničnu fazu. Ovaj target je namenjen za one klijente koji nude farmakološke proizvode namenjene lečenju i supstitucionoj terapiji.
Treća, ali ne manja grupa na koju je autor mislio određujući starosne granice bila je populacija između 45 i 60 godina. Grupa ljudi kod koje su već dijagnostikovane pojedine hronične bolesti i kod kojih je već uključena određena vrsta terapije. Svaka informacija, saopštenje, poslednje dostignuće plasirano od stručnjaka i ljudima od poverenja za njih je dobrodošla.
Pitanje koje se sada može postaviti šta je sa ljudima iznad i ispod ovih godina. Objašnjenje je u sledećem. Ukoliko govorimo o populaciji ‹20 godina, govorimo o deci i studentima. O njihovom zdravstvenom stanju pretpostavlja se da brinu roditelji, koji su obuhvaćeni našom ciljnom grupom. Slično je i sa onima ›60 godina. To je populacija ljudi u penziji, koji se pretežno oslanjaju na svoje članove porodice, mlađe rođake, prijatelje....
Kao odgovor na pitanje koji je cilj ovog projekta, možda bi najbolje bilo izneti javnosti malo poznate statističke podatke, poput toga da:
- Svaki drugi stanovnik Srbije ima neku hroničnu bolest;
- Prosečni životni vek Srba je i do 10 godina kraći od evropljana;
- Na preventivne preglede ide samo ¼ stanovništva;
- Srbija izdvaja najmanje za zdravstvo od svih zemalja u regionu;
- Svaki drugi bolesnik umro je od kardiovaskularnih bolesti;
- Od nekog oblika KVB svakog sata umre 6 osoba! ;
- od 20. do 64. godine, smrtnost od srčanog udara je na drugom mestu, iza smrtnosti od raka pluća;
- 600 hiljada ljudi (8,2 %) boluje od šećerne bolesti;
- 120 hiljada ljudi boluje od malignih oboljenja….
Složićete se da ovi podaci predstavljaju crnu statistiku iz zdravstvenog kartona prosečnog Srbina? Sve ovo nije neki usud koji mi kao nacija imamo u genetskom kodu. Masa ovih statističkih brojki je zbog nesavesnog odnošenja prema sebi i sopstevenom zdravlju. Nažalost, obično se zdravlja i zdravih stilova života setimo kada se nama, ili nama dragim ljudima dogodi neki zdravstveni problem. Tada je, neretko već kasno misliti šta možemo učiniti da to toga više ne dođe.
Iz tog razloga, ključ zdravog života sakriven je u preventivi. Preventiva je pak talac pravovremene i tačne informacije. Ovaj lanac je nešto što bi svako od nas trebalo da zna. Još važnije - da uvek ima na svesti koliko je bogatstvo i moć imati zdrav organizam. Samo ako je zdrav - čovek je srećan i bogat.
Emisija INFO Klinika imajući sve ovo u vidu, ima za cilj da pokuša da popravi opštu zdravstvenu sliku Srba, emitovanjem onog što može pomoći u prevenciji, pravovremenom otkrivanju riziko-faktora, ukazivanju na potrebu redovnog kontrolisanja, scrining programima i na kraju, ukoliko do poremećaja ipak dođe, kome se obratiti, šta preduzeti i koristiti kako bi se organizam vratio u koliko je moguće normalno funkcionisanje.
Akcenat u emisiji je dakle pretežno na zdravom, a ne bolesnom pojedincu. U delu o stručnjacima, direktorima, rukovodiocima, predstavnicima farmako i zdravstvenih ustanova, težište je isključivo na personalnom i korporativnom prezentovanju.
