Sve za ljubav: Dramatična potraga za sopstvenim identitetom

Nazad na članak
Ostavite Komentar

PRAVILA KOMENTARISANJA

Zabranjeni su govor mržnje, vređanje na nacionalnoj, rasnoj ili rodnoj osnovi, vređanje ličnosti korisnika i osoba čija se imena pojavljuju na sadržajima portala, kao i upotreba vulgarnih reči. Svako korišćenje portala suprotno navedenom biće kažnjeno oduzimanjem prava korisnika na pristup portalu kome će pristup biti trajno ili privremeno uskraćen. Svako ugrožavanje lične i porodične bezbednosti korisnika portala, kao i lica čije se ime navodi u sadržaju portala, putem pretnji ili na bilo koji drugi način, nije dozvoljeno i svako takvo ponašanje može biti krivično gonjeno od strane nadležnih organa. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, predstavljanje u ime drugog pravnog ili fizičkog lica. Zabranjeno je pisati velikim slovima (Full Capslock).

Komentari i sadržaji koji se ne odnose na teme portala biće obrisani bez prethodne najave, a korisnicima koji pošalju takve komentare i sadržaje biće u više navrata onemogućen pristup portalu. Ukoliko korisnik smatra da je nepravedno kažnjen, ima pravo da kontaktira administratora.

Komentara: 1

jelena

23-10-2012 10:42h
Gospođu Zejfu Jovanović srela sam u Beogradu tačnije na Novom Beogradu pre 5-6 meseci. Išla mi je u susret, zatim stala ispred mene, pogledala me i nastavila put u mom pravcu u stopu me prateći. Želela je da mi kaže sudbinu i to ne iz karata, dlana već iz mojih očiju. Videla je da me je velika nevolja snašla. Rekla sam da nemam para, ali ona je tražila da samo stanem, da ne treba da platim. Stala sam. Morala sam da je gledam pravo u oči. Ispričala mi je da je veliki nemir u mojoj kući, ništa od boga već rukom ljudskom učinjeno, da samo ona može da mi pomogne, da ću joj biti zahvalna celog života itd itd. Izvadila sam 200 din i dala joj, zatim mi je pružila neko zrno kao seme neke biljke, "Božje zrno" koje moram nositi sa sobom i za koje moram dati posebnu novčanicu. Dajem još 100 din. Ne mogu da krenem, nije to dovoljno. Zejfa je vidovita i vidi u mojoj torbi posebnu pregradu u kojoj stoje devize e od tih para valja dati za "Božje zrno". Naravno nisam pristala pa je sva magija "božjeg zrna" nestala. Zejfa mi je rekla da ćemo se ponovo sresti ako joj dam devize i da ću joj reći: "Hvala ti Jadranka".
Vidovitu "Jadranku" ne sretoh više ali je videh na malom ekranu.
Njena muka veća je od moje, volela bih da joj pomognem, nisam vidovita, nemam "Božje zrno" ali joj od sveg srca želim da nađe ćerku.
Učitavam komentare

Prijavi komentar

Odaberite razlog prijave komentara: