Saznajte kako je ovaj spretni i duhoviti reporter odlučio da testira sebe i sa kojim ciljem.
- Tačno šest meseci pre Beogradskog maratona odlučio sam da učestvujem. Rekao sam sebi trčaću na polumaratonu na stazi dugoj 21 kilometar. Učinio sam to da bih dokazao sebi da mogu. Ali isto tako da pokažem da to mogu i drugi. Jer bojim se, da smo svi zajedno uspavani, da smo se usedeli i da radije posećujemo: kobasicijade, slaninijade i pasuljijade nego što učestvujemo na rekreativnim takmičenjima. Krenuo sam redom, proverio prvo srce kod kardiologa, testirali su me stručnjaci fizičke kulture i trenirao sam od prvih dana sa iskusnim maratoncem Božom Štulom.
Tačno 17. aprila ja sam se našao na startu, trčao sam i istrčao 21 kilometar. Pri tom nisam samo trčao nego usput i intervjuisao mnogo učesnika. Jeste da mi je mikrofon bio otežavajuća okolnost ali to i jeste bio cilj. Samo tako sam realno mogao da prikažem kako izgleda trčati polumaraton beogradskim ulicama. Ceo taj put od prvog dana pripema, preko zimskih i prolećnih dana treninga, preko zdravstvenih i drugih prepreka snimili smo kamerom. Na kraju od mnogo snimljenog materijala sastavili smo jedan lagani dokumentarac, koji ima za cilj da privuče i mnoge druge koji se ne usuđuju da potrče ni 10 metara a kamoli da izađu na Beogradski maraton. Znači od naslova Mogu to i ja pa do kraja ovog kratkog filma tražim od gledalaca samo da se zapitaju : A stvarno da li bi to mogao (mogla ) i ja? Za početak će to biti dovoljno – zaključuje Memedović.
