Kustos grada Nataša Popovska našim čitaocima predstaviće umetnički koncept koji se već punih 8 godina dešava u našem gradu.
U pitanju je predstava “Na kafi kod kneginje Ljubice“ koja se igra u Konaku kneginje Ljubice, žene knjaza Miloša Obrenovića, i predstavlja prvi muzejski teatar kod nas.
Po struci je istoričar umetnosti i da radi u Muzeju grada Beograda kao viši kustos.
- Iako to nije moja struka, smatrajući to velikim izazovom, odazvala sam se pozivu Muzeja grada Beograda i Turističke organizacije Beograda da osmislim program „Na kafi kod kneginje Ljubice”. Na samom početku, i to samo nakratko, povela sam se razmišljanjem da zadatu temu ispratim više klasičnim vođenjem publike kroz Konak, uz prigodan tekst o istorijskim prilikama koje prate XIX vek i postavku Konaka kneginje Ljubice, vizuelno obogaćen kostimom kneginje i tradicionalnim posluženjem kafom i ratlukom.
Međutim, vrlo brzo odustala sam od prvobitne namere i, nošena istraživačkim nadahnućem, prestrojila sam se u ulogu pisca, reditelja, glumca, postavljajući priču u kneginjino vreme, čime je program sve više postajao svojevrsni vid monodrame smeštene u interaktivni koncept.
Na taj način, posetici su dobili priliku da budu gosti kneginje Ljubice svake subote u 11h i svakog petka u 17 h.
Što se tiče anegdota, ima ih naravno, jedna od njih je da budem prepoznata od strane posetilaca u prevozu ili na ulici i da mi se ljudi obrate kao da susreću pravu kneginju, dok to izaziva iznenađenje prolaznika koji to čuju. To me uvek oraspoloži, i govori o tome da je postignut pravi efekat, odnosno da je doživljaj dolaska u posetu kneginji u Konak kneginje Ljubice, ostavio jednu trajnu iluziju kod njih.
*Na kafi kod knjeginje Ljubice* izvodite i na engleskom jeziku. Kako stranci doživljavaju ovu nesvakidašnju ženu i njena stradanja ?
Da, predstava se izvodi i na engleskom jeziku, i to u vanrednim terminima, po dogovoru.
Prilagođavanjem teksta za strane posetioce i njegovim prevođenjem na engleski jezik sa jednim arhaičnim prizvukom, uspeli smo da našu burnu prošlost objasnimo i približimo stranim posetiocima.
Izuzetno je zanimljivo da su priču o kneginji Ljubici čuli ljudi iz Kine, Australije, Indije, Amerike i iz gotovo svih evropskih zemalja.
Ovo je priča o smeloj i hrabroj kneginji Ljubici, jednoj od najcenjenijih srpskih vladarki XIX veka. Ono što svi primećujemo jeste da se interpretiranje naše istorije najčešće vezuje za podvige vladara i velikih vojskovođa, dok se o našim vladarkama jako malo zna. Realizacija ovog interaktivnog muzejskog programa predstavlja moju duboku potrebu da ukažem na značaj žena kroz istoriju. Pravi primer za to jeste kneginja Ljubica, koja je bila u stanju da ceo svoj život žrtvuje za porodicu i svoju domovinu.
Upravo ova univerzalna tema o pravim vrednostima, jakom karakteru, hrabrosti i plemenitosti, koji su krasili našu kneginju, odgovara i ljudima koji nisu sa našeg govornog područja, te je jedan od njihovih komentara posle završene predstave, i da je slušanje teksta za njih bilo prava poezija.
