Glumice Pozorišta na Terazijama, Ljiljana Stjepanović i Elizabeta Đorevska, vođene superiornom rediteljskom koncepcijom Slavenka Saletovića i potpomognute muzikom mariača Orkestra Pozorišta na Terazijama - čine ovu pozorišnu magiju mogućom, a publici daruju ono što nam je danas svima tako užasno potrebno: zdrav, isceljujući smeh. U ovom komadu pisac Emilio Karbaljido razvija, ljupku, tečnu kamerno-scensku priču o dvema ženama koje odluče da konačno svoje životne sudbine preuzmu - u svoje ruke. Spojene sticajem okolnosti i nagnane na zajedničko delanje, nastoje da, spasavajući svog zajedničkog muškarca iz zatvora, dođu do novca za njegov put u slobodu. Kada nakon mnogih peripetija, svoj naum i sprovedu, shvate da taj muškarac (a koji je jednoj od njih muž, a drugoj ljubavnik) - takvu njihovu žrtvu možda i ne zaslužuje.
Iako je u pitanju, u dramaturškom pogledu, lagano štivo, ili, kako bi se moglo kazati, komad za opuštanje, Dva mirisa ruže su svojim pitkim dijalogom i vrcavim humorom, kao i uzornim oslikavanjem dva ženska karaktera, upravo idealan scenski pretekst za bravoruoznu glumačku nadgradnju.
Ovu predstavu, čija je premijera bila četvrtog oktobra 2002. godine, imala je prilike da vidi publika u mnogim gradovima u Srbiji, ali i u Skoplju i na Ohridu. Na festivalu Dani komedije u Jagodini 2003. godine, Dva mirisa ruže proglašena je za najbolju predstavu festivala, a Ljiljana Stjepanović dobitnica je nagrade Zlatni ćuran za najbolju žensku ulogu.
