Šta radi deset glumaca kada ih gradska vlast uhvati za gušu? Kuda mogu oni ako nevidljive ruke ukinu umetnost i umesto nje zasade prazne reči? Mogu da stanu na pozornicu i da govore. O sebi, o svetu, o pozorištu. Mogu da urlaju ka nebu i da zabadaju bes u zemlju. Mogu da se uhvate za poeziju, da se dohvate smeha, progovore o zajedništvu, državi, o svetu i sistemu... Mogu da se uhvate za reči kao pijan plota. Zvuči mistično, zar ne? Ali jedino što je u nama mistično je naša stisnuta pesnica, pesnica spremna za udar...
OFF je verovatno najneobičnija premijera u ovoj sezoni u Novosadskom pozorištu. Van sistema je i van zvanične sezone. OFF je u svakom smislu te reči. Kada su nam za 15% smanjili pozorišni budžet, glumci su predložili sledeće: uradimo nešto mi,sami od sebe. Mimo budžeta, tačnije, bez budžeta ili protiv budžeta. Robert Lenard, konsultant
Predstava se sastoji iz dva dela: od ličnih monologa glumaca i od teksta Katalin Ladik. Glumac i on kao osoba privatno, problemi glumca i svakodnevnog čoveka moraju da budu usaglašeni. U suprotnom, glumačke reči ne bi ni stigle do gledaoca.Sama ideja predstave proizašla je iz poetične drame Katalin Ladik. Kad sam tu poemu prvi put pročitao, pomislio sam: ovo je susret avangardne poezije i stare grčke drame. Tekst Katalin Ladik tvrdi da su zidovi samo u nama, oni su sagrađeni našim rukama. To su naši zidovi: mi smo ih gradili, mi smo ih krečili, to su zidovi našeg društva i našeg političkog sveta. Ove zidove, pošto smo ih mi sami digli, samo mi možemo da rušimo. To je cilj monologa glumaca koji su neka vrsta ritualnog i možda kolektivnog pročišćenja”, izjavio je Zoltan Puškaš, reditelj.
