- (...) Jevtićeva Ministarka apsolutno pripada likovima svetske dramske literature koje Taras Kermauner naziva infantilnim demonima: ona je monstrum ibijevskih razmera iliti travestirani demonski Makbet, ona hoće mesec i hoće i može konja u Senatu kao Kaligula, ona je čaplinovski zaigrana velikom loptom (pa bila to i beogradska čaršija), ona igra igru na život i smrt, igru travestije i potpune (lične, ali i kolektivne) amnezije na sve što je do maločas bila, nesvesna da je Birnamska šuma krenula ka njoj onog trenutka kada je obukla nove haljine, stavila novu periku, zapalila prvu cigaretu i pristala na prvo: da mu / joj se da....
Bez preterivanja, u pitanju je antologijska uloga Gorana Jevtića, doneta inteligentno, decentnim glumačkim sredstvima, tek povremenom, kao incidentalnom (omaškom, iz nekog prošlog života), promenom glasa, intonacije, kretnji, gestova... Ukratko: bravurozno -
