Koncert se realizuje u saradnji sa Miksalištem, lokalnom inicijativom za pomoć i solidarnost sa izbeglicama sa Bliskog istoka, kojoj je od avgusta 2015. podršku pružilo preko 1500 volontera iz celog sveta, a pomoć dobilo preko 200.000 izbeglica. Volonteri Miksališta i korisnici koji ga svakodnevno posećuju zajedno će prisustvovati koncertu kao jos jednom gestu solidarnosti umetnika, lokalne zajednice, izbeglica i migranata koji su se u svojem dugom izmeštanju zatekli u našem gradu.
Specijalan gost na koncertu biće Katarina Šandorov, a na programu će biti izvedena dela Prokofjeva, Rahmanjinova, Čajkovskog, Glazunova, Šostakoviča. Posle koncerta sledi razgovor sa muzikološkinjom Marijom Maglov na temu pokušaja drugačijih kontekstualizacija klasične muzike.
Kosta Jakić (1997) klavir svira od svoje četvrte godine, a već u dvanaestoj započinje školovanje u klasi Sergeja Leščenka, koji postaje njegov učitelj klasične muzike, dok ga Valentin Botev podučava džezu. Osvojio je drugo mesto na Belifius nacionalnom takmičenju 2012. godine, dok je 2007. bio među finalistima na Concours Musical de France.
Kosta komponuje i izvodi muziku raznih žanrova, od klasične do džez muzike, a tokom svoje dosadašnje karijere je sarađivao na brojnim eksperimentalnim muzičkim projektima. 2014. primljen je na Kraljevski konzervatorij u Antverpenu kao mladi talenat, a danas na konzervatoriju studira u klasi Poline Leščenko. Program u pripremi: Štokhauzen, Rzevski, Betoven, Bah, List, Šopen. Na prvoj godini studija svirao je sa uspehom 3. koncert Rahmanjinova (1. deo), kao delo posebne virtuzonosti (o čemu je pisao i flamanski dnevni listu De Morgen).
Kato Veltjen je svoje muzičko obrazovanje započela u devetoj godini na muzičkoj akademiji koju je završila sa najvišim ocenama. Pored klavira, njena interesovanja obuhvataju i ples, pevanje i hip-hop.
Školovanje je nastavila na Kraljevskom konzervatoriju u Antverpenu, gde je podučava Polina Leščenko. Pored toga što se i dalje obrazuje, Kato predaje u privatnoj školi Impulse Music , gde podučava klasičnu muziku, džez i filmsku muziku.
Razgovor posle koncerta 18-20 sati
Estetska edukacija za sve - Ratna sonata Prokofjeva za izbeglice rata, visoka kultura ili baza nadgradnje?
Posle koncerta na kome će mladi belgijski pijanisti izvesti za izbeglice sa Bliskog Istoka Prokofjevu 7. Ratnu sonatu Staljingrad pisanu 1942, za vreme opsade Staljingrada koju je Svjatoslav Rihter prvi put izveo 1943, Phd in one night međunarodna umetnička platforma za estetsku edukaciju svih pokrenuće sa Marijom Maglov, muzikološkinjom, pijanistima, ali i izbeglicama i svim zainetersovanim licima - razgovor na temu dometa masovne esteteske edukacije, njenih istorijskih pokušaja i njene aktuelizacije.
Konkretno, u slučajevima masovnih katastrofa rata, izbeglim i raseljenim licima se kao krajnji domet (koji čak često i izostaje) nudi elementarna humanitarna pomoć kao osnov podrške, brige i solidranosti (lokalne/ međunarodne) zajednice spram njihovog prinudnog izmeštenja. Iskustvo Phd in one night projekta čiji su članovi u više navrata radili sa migrantima u Belgiji na estetskom obrazovanju, jesu da su migranti neuporedivo motivisaniji u slucajevima učenja nekorisnog fonda reči (more, horizont, poezija npr.) u odnosu na klasične metode učenja stranog jezika koje od njih traže isključivo savlađivanje tehničke strane novog jezika (gramatika); pokazuju veliki elan kada plesačice savremenog plesa rade na njihovom opismenjavanju na francuski jezik (a ponekad na opismenjavanju generalno) kroz ples i pokret; ili kada članovi njihovog umetničkog kolektiva rade na obogaćivanju francuskog jezika kod dece migranata koje zive u Belgiji, kroz nadrealističke tehnike kolaža reči, koje nazivaju - pejzaži reči.
Uz prepostavku da subjekt izbeglica ili (u slučaju istorijskih primera socijalističkih država masovne estetske edukacije) subjekt radnik već poseduju veliki fond različitog znanja i nikada ne sosciološki klasifikovanih, unapred oređenih afiniteta, što je osnovna premisa društva jednakosti kao aksioma od koga se polazi, razgovor ce pokušati da obuhvati problematiku društvene emancipacije kroz estetsko obrazovanje kao mogući horizont iščekivanja. Ambematsko pitanje razgovora sa Marijom Maglov, autorkom nedavno objavljene knjige The Best of: umetnička muzika u PGP-u (Izdavač: Fakultet za medije i komunikacije - Univerzitet Singidunum, 2016.) mogao bi se svesti na sledeće: Da li su pokušaji simfonijskih orkestara u fabrikama vredeli pokusaja ? I dq li bi i u kom pravcu danas izmeštanje 'visoke kulture' trebalo da se kreće?
Marija Maglov (1989), studentkinja doktorskih studija muzikologije na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Saradnica je Centra za istraživanje popularne muzike i sekretar časopisa AM: Journal of Art and Media Studies. Završila je osnovne studije muzikologije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a master studije na Fakultetu muzičke umetnosti. Bila je stipendistkinja Fonda za mlade talente – Dositeja i stipendistkinja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Izlagala je radove na konferencijama u zemlji i inostranstvu i objavila tekstove u naučnim časopisima i monografijama. Njeno polje interesovanja obuhvata muziku 20. veka, savremene muzičke prakse i studije medija. Nedavno je objavila knjigu The best of: umetnička muzika u Pgp-u, čiji je izdavač Fakultet za medije i komunikacije, 2016.
Kolektiv umetnika okupljen oko međunarodnog umetničko-istraživačkog projekta Phd in One Night sa sedištem u Briselu, u centar svog istraživanja stavlja hipotezu emancipatorske i egalitarističke transformacije drustva kroz estetsku edukaciju za sve, oslanjanjem na kolektivnu intiligenciju i korišćenjem kreativnog potencijala svakog.
Ulaz je slobodan.
