Uz trenutno najreprezentativnije soliste na svetu kada je u pitanju Mesijanova muzika – Rožea Miraroa na klaviru i Valeri Artman-Klavri na Martenoovim talasima, Filharmonija će izvesti ovu izazovnu simfoniju koja se zbog svoje zahtevnosti retko izvodi. U Turangalili je sve neobično, od naziva koji je kombinacija dve reči na sanskritu: turanga - pokret, tok vremena i lila – ljubav do retko korišćenih instrumenta kao što su Martenoovi talasi, rani elektronski muzički instrument koji stvara čudesne efekte.
Turangalila simfonija je biser bogatog i muzički uzbudljivog XIX veka. Reč je o izuzetnom delu koje je predstavljalo raskid sa zapadnom tradicijom u periodu kada je komponovano i put ka apstrakciji. Iako smo pohodili slične muzičke puteve, žao mi je što Mesijana nisam lično poznavao. Ovaj važni francuski kompozitor je bio divna osoba, aTurangalila ostaje kao delo jednog neprolaznog bića i inspiracije“, kaže šef-dirigent Beogradske filharmonije - maestro Muhaj Tang.
Jedino srpsko izvođenje monumentalne Turangalile i to u interpretaciji Beogradske filharmonije bilo je 1969. godine. Sam kompozitor ju je definisao na sledeći način: „Ljubav je ovde predstavljena kao bezgranična radost, nešto nadljudsko i preovlađujuće. Ta ljubav je fatalna, koja nadživi i potisne sve drugo.“
Ciklus Bizarrte Beogradske filharmonije predstavlja neobične muzičke pojave i kompozicije a sledeći je Motorbiciklistički koncert za trombon i orkestar, 7. februara.
