Nastup Smaka neočekivano je kasnio skoro pola časa, jer je reka ljudi krenula ka Kneževom arsenalu tek koji minut uoči predviđenog termina od 22:00 pa se na ulazu stvorio čep. Radomir Mihajlović Točak i ekipa odložili su nakratko početak jer nisu hteli da iko ostane uskraćen za deo svirke koja je, repertoarski, predstavljala, praktično, kopiju velikog decembarskog koncerta u Kombank Areni, uz jedan dodatak.
Takav sled dešavanja jasno je nagovestila uvodna Kad spavaš sam, ovacije odmah na početku pokazale su koliko dugo i željno je Kragujevac iščekivao svoj samostalni muzički ansambl. Brzo se na bini našao i gost Pera Džo za potrebe Šumadijskog bluza, majstor na usnoj harmonici se, posle opštepoznatih hitova Ljudi nije fer i Profesor pojavio na sceni i u standardu Crossroads koji je ujedno bio taj jedini aditiv u odnosu na Beograd.
Gore dole i Biska 2 našle su se u repertoaru pre nego što je Boris Aranđelović, koji je ponovo maestralno otpevao koncert, mesto za mikrofonom privremeno prepustio mlađem kolegi Najdi za niz iz devedesetih 5. maj, Miris nje, Idi, Možda imam vremena, Lisica, Cigansko srce i Južni voz. Sve je i po povratku Borisa nastavljeno po planu i programu – El Dumo, Bluz u parku, Tendži tandži...
- Još nije kasno, tek smo se zagrejali- poručio je Točak pred Nevidljive terazije koje su bile uvod u rafalnu završnicu. Alo, Crna dama , pa posle kratkog povlačenja instrumental Ukor uz slike pokojnog Laze Ristovskog na video bimovima, zatim Satelit sa publikom u glavnoj ulozi, pa kratko smirivanje, Ulazak u harem, Zajdi zajdi a na kraju su, naravno, zazveckale Daire. Smak je svojoj publici priredio na festivalu mnogo više od festivalskog nastupa – bio je to njihov pravi, veliki koncert kakav se i očekivao posle 15-godišnje pauze u matičnom gradu.
