Ovo je poslednja prilika da uživo čujete jednu od najvećih diva jer je, na početku godine, Monserat izjavila da je vreme da se povuče u svojoj 80. godini nakon turneje na kojoj će posetiti sva mesta gde je ranije gostovala.
- Mislim da će tako nešto biti jako lep način zaokruživanja muzičke karijere koja je trajala 56 godina - rekla je Kabalje.
Njen glas je jedan od najznačajnijih u istoriji muzike a njena senzitivnosti i vitalnost osvojili su milionsku publiku. Rođena u Barseloni, 12. aprila 1933. godine pod imenom Maria de Montserrat Viviana Concepción Caballé i Folc, ova diva je svetsku slavu započela ulogom u Donicetijevoj operi Lukrecija Bordžija u Karnegi Holu, 1965. godine. I pored malo vremena da spremi glavnu ulogu, publika ju je već posle prve arije pozdravila dvadesetominutnim ovacijama!
Posle ovog uspešnog nastupa, usledili su nastupi u Metropoliten operi, Veronskoj Areni, Londonskom Kovent Gardenu, Milanskoj Skali i dr.
Nadimak La Superba koji nosi, predstavlja status apsolutne dive.
Repertoar Monserat Kabalje je ogroman – izvođenje blizu 90 različitih uloga niko do sada nije dostigao. Takođe, snimila je preko 80 albuma od čega su polovine kompletna operska dela.
Njene interpretacije Rosinijevih, Belinijevih i Donicetijevih opera pokazuju njen superiorni talenat, neprevaziđenu kontrolu disanja, izražajni pijanisimo i sjajne glumačke sposobnosti. Iako joj je lično najdraže izvođenje Norme iz 1974. godine, najpoznatija je njena arija Vissi d’Arte iz Pučinijeve opere Toska.
Monserat je studije započela u prestižnom Conservatorio del Liceo u Barseloni. Svoj debi imala je 1956. godine u Bazelu sa ulogom Mimi u Pučinijevim Boemima” Posle nastupa 1965. u Karnegi Holu, Monserat je brzo postala jedna od vodećih bel kanto soprana i od pozornice do pozornice, pevala je vodeće role od Belinija do Verdija i od Donicetija do Vagnera. Na vrhuncu karijere 1974. godine, pevala je u operama Aida, I Vespri Siciliani, Parisina D’Este i Norma u jednoj nedelji.
Monserat Kabalje je i UNESCO Ambasador dobre volje. Takođe, osnovala je fondaciju za pomoć siromšnoj deci a često organizuje humanitarne koncerte.
Širokoj masi poznata je i po saradnji sa pop pevačem Fredijem Merkjurijem iz grupe Queen sa kojim je 1988. godine snimila pesmu „Barselona“ koja je kasnije postala himna letnjih olimpijskih igara u ovom gradu održanih 1992. godine. Kasnije je na polju popularne muzike sarađivala i sa Vangelisom na njegovom albumu El Greco a snimila je i brojne duete koji su se našli na albumu Friends For Life sa Brusom Dikinsonom, Džonijem Halidejem, Džonijem Loganom, Đinom Vanelijem i Helmutom Lotijem.
Hoze Kolado je jedan od najpoznatijih dirigenata današnjice. U karijeri dugoj trideset godina, nastupao je sa najpoznatijim svetskim orkestrima kao što su bečka, londonska i berlinska Filharmonija, Salcburg Mozarteum, orkestrom Boljšoj Teatra, London Royal Philharmonic, i dr.
Ulaznice za koncert koji ne smete propustiti ukoliko želite da ovu divu čujete uživo, biće uskoro u prodaji. Koncert organizuju Arena Beograd i Music Star.
