Snarki Papi, planetarno poznati bend i dobitnik tri Gremi nagrade, zatvoriće ovu sezonu Musicology Barcaffe Sessions serijala u Beogradu, koncertom na teniskim terenima na Kalemegdanu 23. juna.
Basista, kompozitor I vođa benda, Majkl Lig, osnovao je Snarki Papi 2003. godine. Od tada do danas, bend je prešao veliki put od gotovo nepoznatog, do jednog od najcenjenijih muzičkih kolektiva danas.
Ovaj veliki kolektiv, takođe poznat pod nazivom “The Fam”, kroz koji je od njegovog nastanka prošlo između 30 i 40 članova, uglavnom nastupa u sastavu od 8 do 10 muzičara, a u Beograd dolaze u sadašnjem punom sastavu.
Postavili smo nekoliko pitanja Majkl Ligu o samom bendu, njegovim članovima i uspesima:
- Svirali ste čitavu deceniju pre nego što ste počeli da osvajate pažnju medija. Da li je bilo teško tada? I da li ste ikada mislili da će vaš projekat postati ovako izvanredna stvar?
Muzika mora biti ta koja te tera da guraš dalje. Ukoliko ti je potrebno da drugi ljudi odrede vrednost koju tvoja umetnost ima – bilo da su u pitanju mediji, javnost, industrija, ili bilo ko drugi – u startu si se pripremio za neuspeh. Iako nikoga nije bilo briga za Snarki Papi, niti nas je bilo ko primećivao 10 godina, mi smo svi i dalje tu. Zašto? Zato što svaki član benda svira prvenstveno iz ljubavi prema muzici.
- Koliko regularnih članova imate? Da li postoje neki članovi kolektiva koji su uvek prisutni, ili konstantno menjate strukturu benda za svaki koncert?
Verovatno smo imali oko 30-40 članova u toku svih ovih godina. Trenutno nas je dvadesetak, ali uglavnom putujemo u grupama od po 8 do 10 ljudi. Radili smo u većim i manjim grupama, ali ovo je neka sredina koja nam odgovara. Članovi se stalno smenjuju za koncerte, ali postoji 7 ili 8 njih koji sviraju oko 70 % koncerata.
- Da li se članovi grupe druže i van ove muzičke avanture?
Apsolutno. Većina nas živi u Njujorku, i dosta se tu i družimo. Na turneji, onoliko vremena koliko zajedno provodimo na sceni, toliko vremena provodimo i van nje. Mi smo već postali porodica i imamo puno poštovanja za svakog člana iz benda.
- Šta smatrate vašim najvećim uspehom?
Naše međusobne odnose – to što sviramo zajedno već 15 godina, a i dalje se volimo. To nije laka stvar, ali mi se zapravo sada slažemo bolje nego što smo se ikada slagali. Za mene, to je naš najveći uspeh.
Saznanje da zarađujemo za život svirajući autorsku intrumentalnu muziku, to je prava stvar. Dobar je osećaj.
- Koji su vaši muzički uzori?
Crpimo inspiraciju sa svih strana. Omiljeni mi je „old school“ džez, kao npr. Luj Armstrong, Lester Jang, Kolmen Hokins, Oskar Piterson, Art Tatum i Henk Mobli. Džez umetnici koji su najviše uticali na Snarki Papi su definitivno Vejn Šorter, Herbi Henkok i drugi umetnici koji su džez razvili u drugačijim pravcima. Ali pored toga, mi crpimo inspiraciju iz različitih delova sveta, iz RnB-a, gospela, soula, roka itd.
- Veliki broj vaših članova dolazi iz različitih pozadina. Da li vas je ta raznovrsnost inspirisala da budete bolji i širi u vašoj muzičkoj orijentaciji?
Naravno. Otvorenih ruku prihvatamo različite pozadine, perspektive i prednosti svakog zasebnog člana. Sve to spajamo u jedinstvenu celinu koju vidite prilikom naših nastupa!
- Iskustvo osvajanja Gremija mora da je fenomenalno. Da li ste ikada mislili da ćete osvojiti Gremi, ili tri Gremija?
Bilo je zaista, zaista nestvarno. Bio sam siguran da nećemo osvojiti prvi Gremi. Kada su nas prozvali, bio sam u šoku. I druge dve nagrade su bile fenomelano iskustvo, ali je prvi put bilo posebno iskustvo. Kendrik Lamar, Tamar Brekston, Hijatus Kajoti i Migel su bili u toj kategoriji. Osetili smo se kao potpuni autsajderi. Svaki put kada smo opet bili nominovani, mi to nismo očekivali. Nagrade mogu biti trivijalna stvar. Nikada ne znaš šta će se dogoditi, naročito kad su drugi umetnici iz tvoje kategorije tako značajni i kvalitetni muzičari. Jedne godine su čak i Bil Frisel i Markus Miler bili s nama u kategoriji! Gotovo da me je bilo sramota što smo pobedili. Morali smo da ih se zahvalimo u govoru za svu inspiraciju koju smo crpeli iz njihove muzike.