Dan posle beogradskog koncerta, Žismonti će nastupiti i u novosadskoj sinagogi. Proslavljeni virtuoz na gitari i klaviru, u Beogradu će nastupiti sa svojim sinom, takođe već uspešnim gitaristom Aleksandrom. Ulaznice u veoma ograničenom broju i po cenama od 1700, 1400 i 1100 dinara već su u prodaji na blagajni Kolarčeve zadužbine ili rezervacijom u direkciji Guitar Art festival. Žismonti je među svetskim muzičarima istaknut i po neobičnom stilu sviranja na desetožičanoj, dvanaestožičanoj, pa čak i na četrnaestožičanoj gitari. Vrat i redovi žica na njegovim instrumentima su duplo veći od klasične gitare i gotovo nedostižni za mnoge istaknute gitariste koji su pokušali da ovladaju specifičnom tehnikom sviranja gitare na ovim specijalno izrađenim instrumentima za brazilskog majstora. Ono što dodatno izdvaja Žismontija je istaknuto umeće sviranja klavira na svojim krajnje neobičnim i uzbudljivim nastupima širom sveta što je dovelo do tog da jednako služi kao uzor pijanistima, ali i gitaristima kojima je otkrio potpuno nove načine sviranja.
- U suštini sam pijanista koji svira gitaru. Zbog raspona koji klavir ima, moje su uši naštimane na intervale veće od onih na gitari i to je glavni razlog zašto koristim toliko žica - objasnio je to više puta Žismonti svojim sledbenicima.
Već u šestoj godini počinje Žismontijevo petnaestogodišnje muzičko školovanje na klaviru, da bi se posle u Parizu usavršavao za orkestraciju gde je i došao u dodir sa raznim muzičkim izrazima od klasične muzike i džeza do izvorne brazilske muzike choro koja ga i vodi u krajnje fanatično učenje gitare. Posle zamene klasične šestožičane za posebno izrađenu desetožičanu gitaru, počinje Žismontijev rad na komponovanju koncerata pod uticajima veoma ekspresivnih gitarista poput Đanga Rajnharta i Džimija Hendriksa. Umetnik iz Rio de Žaneira smatrao je da klasična i takozvana popularna muzika, poput Hendriksove, nisu na suprotnim stranama i da ne postoji razlika između te dve vrste muzike.
Njegov antologijski album Sanfona iz 1981. godine svrstao je Žismontija među autore najboljih džez ploča svih vremena, a njegovo ime ulazi u generaciju najvećih džezera te decenije u kojoj su sa njim najviše isticani i povezivali velikani Kit Džeret, Čik Korija, Vejn Šorter ili Pet Metini. Među kolegama iz te čuvene generacije, izdvaja se i saradnja sa velikim saksofonistom Janom Gabarekom sa kojim Žismonti snima i album Sol Do Meio Dia, inače posvećen Šingu indijancima sa kojima je ovaj brazilski umetnik živeo jedno vreme u džunglama Amazonije. Zanimljivo je da je tad proveo čak dve nedelje svirajući flautu u šumi dok ga poglavica nije konačno pozvao u pleme.
U stvaralaštvu jednog od najpoznatijih državljana latinoameričkog giganta upravo je predstavljen taj izvorni duh brazilskih prašuma koji se krije iza svima poznate sambe, budući da Žismonti u svojima delima izvodi veoma zavodljive teme domorodačkog porekla. Pulsirajući tempo karnevalskog stila frevo ili duboka melaholija nepreglednog Amazona u stilu sertro čine njegovu muziku tako jedinstvenom i suštinski neprocenjivom za očuvanje blaga te divljine u konstantnom izumiranju. - Uvek inspiracuju tražim u brazilskoj kulturi koja je glavni izvor mog stvaranja. U odnosu na ostatak sveta, Brazil predstavlja istinsku mešavinu rasa. Zbog tog spajanja mi smo bliži široj životnoj slici i jednom horizontu koji je više estetski - reči su kojima Žismonti najbolje opisuje svoje višedecenijsko delo u svetskoj muzici.
Opus od 48 samostalnih albuma, 32 izdanja kao gostujući solista, autor ili producent, uz čak 58 kompozicija za film, televiziju, pozorište i balet, te 17 objavljenih i širom sveta izvođenih koncerata, čine Egberta Žismontija jednim od najistaknutijih autora današnjice.
