Čista poezija uma. Duhovita, Oštra. Delikatna. Opominjuća. Koja se dugo pamti.
"Grobnica za Borisa Davidoviča" Novosadskog pozorišta/Ujvideki Szinhaz, koju je inspirisan delom Danila Kiša, režirao Aleksandar Popovski, pozvana je na nekoliko festivala. Najpre će 27. aprila gostovati na festivalu MITEM u Budimpešti, krajem maja biće izvedena na Drama festivalu u Ljubljani a nakon toga sledi joj gust program u junu: početkom meseca na najvažnijem festivalu u susednoj Mađarskoj POST-u a sredinom meseca u Astani/Kazahstan te krajem meseca u Kišvardi/Mađarska.
Uslediće još jedno regionalno gostovanje i to početkom jula - u Kopru, na tamošnjem Letnjem festivalu.
Ujvidekova "Grobnica" najneobičniji je Kiš koji je ikada izveden na scenama u Srbiji. Čista poezija uma. Duhovita, Oštra. Delikatna. Opominjuća. Koja se dugo pamti. Čuveni tekst dramatizovao je Erne Verebeš. U predstavi igraju: Gabriela Crnković, Emina Elor, Agota Ferenc, Atila Giric, Daniel Gomboš, Daniel Husta, Silvia Križan, Ištvan Kereši, Judit Laslo, Arpad Mesaroš, Atila Nemet, Gabor Pongo i Zoltan Širmer. Koreograf je Ista Stepanov, kompozitor Marjan Nećak, scenograf sam reditelj a kostimograf Snežana Pešić.
„I revolucija više neće jesti svoju decu, samo ih redom rađa, kako bi pisac rekao, raskrečena nad grobom, zato su potrebni noviji i noviji grobovi, i duša plače ako ih nema, jer onda više nema za šta da se bore, onemoćaju noge, umorno vise naoružane ruke, i ne ori se pesma, samo se čuje kreštanje vrana, na slavnom groblju revolucija.“, citat je iz predstave...
O radu na predstavi reditelj Popovski kaže: „Nećemo da se deremo na publiku. Na nju se svi već dovoljno deru... Tražimo atom, zatureni atom želje za pravdoljubljem, atom ljudskosti... Jer to nas drži ljudima. On našu biografiju čini našom. Pitamo se, koliko danas mogu da prođem kroz ovaj svet a da se ne okaljam, da na mojim čizmama ne bude blata... Proći život bez puno blata na cipelama ili izabereš da obuješ čizme pa prođeš kroz život... Izbor je tvoj... Limb između je taj atom za kojim tragamo... Moja lična biografija...“
Dramaturg Erne Verebeš postavlja pitanje i istovremeno daje mogući odgovor: „Ko je Boris Davidovič? I svako, i niko. Taman kad pomisliš da si ga „uhvatio“, prepoznao, ispostavi se da on nije taj. A revolucija teče... Žarko sam želeo na kraju da spoznam kako izgleda taj lik, ali nisam uspeo u tome.“
NE PROPUSTITE
