Borisa Starešinu (44) predstavljaju kao pisca, pesnika i mešetara sa privremenim radom u Pirotu. Pre romana Antigravitacija, koji je nedavno objavila izdavačka kuća Kornet, objavio je dve zbirke pesama i roman Sanatorijum. Njegove pesme i priče deo su nekoliko koautorskih zbirki, a publika je mogla da ih čuje i uživo, u izvođenju autora, na festivalima u Zaječaru, Puli, Baru...
Kako biste u najkraćem predstavili čitaocima svoj roman?
Antigravitacija kao odraz težnji za slobodom. U formi akciono-fantastičnog trilera, protkanog raznim vidovima ljubavi, nade i oslobođenja. Raskrinkavanje sveopšte povezanosti. Uz umerenu dozu duhovitosti, ružnih reči i erotike. Na momente urnebesan, a onda dirljiv i potresan.
Zbog čega bi trebalo da ga pročitaju?
Da bi se zabavili i zamislili. Više da bi se zamislili. Ali, kroz zabavu.
Da li ste roman stvarno pisali rukom, odnosno hemijskom olovkom?
Hemijskom olovkom na sredinama iz sveske formata A4, na kvadratiće, štampanim slovima mikroveličine, zbog ograničenog broja tih listova koje sam tada imao. Uticaj Pirota na racionalizaciju sredstava za rad, u prevodu – štednja.
Gde pronalazite inspiraciju?
U muzici Vangelisa, Majka Oldfilda i Žan Mišel Žara, u fragmentima tzv. realnosti i raznoraznim asocijacijama na ideje, stvari i događaje. Ne znam kako sve to funkcioniše, ali radi. Valjda je bitno kako se učitavaš u ono na šta si fokusiran.
Kakvu književnost volite da čitate, a kakvu želite da pišete?
H. L. Borhes je rekao, parafraziram: Čitam ono što volim, a pišem onako kako umem. Trenutno čitam paralelno beletristiku i naučnopopularnu literaturu. A želim da pišem tako da se ne ponavljam iz romana u roman, da budem jasan, zabavan i da nakon te vožnje čitaoci kažu: Daj još jedan krug!’
Koje teme vas kao autora najviše zaokupljaju?
Sve što je podložno oneobičavanju. Prepričavanje realnosti, ovakve kakva je, ne zanima me mnogo. Ljudima sve više fali mašte. Bez mašte, mnoge velike ideje i otkrića, kao i knjige, bile bi neostvarene.
Zašto je život nerealniji od fikcije?
Živimo u začetku ere nečega što će sve više biti, jer već jeste u dobroj meri, spoj realnosti i fikcije. Fikcija sve bolje prati ovu tzv. realnost, koju su razni društveno-politički faktori odavno pokidali na froncle i nude nam je kao Suštu Istinu.
Zašto ste se posle života u prestonici odlučili za povratak u Pirot?
Stara planina obiluje vodom i vodotokovima. Postoji Zavojsko jezero na planini, kao i ogromno jezero unutar same planine. Odlični kačkavalji i sirevi. Svuda stigneš peške za 10-15 minuta. Najlepši kej u Srbiji. Dođite.
Ima li život u manjem gradu prednosti za pisca?
Vreme, kao privid, sporije teče u manjim mestima. Brže se završavaju administrativni i ostali poslovi, tako da pretekne više za razne vidove kreativnosti, kome je do kreativnosti.
A mane?
Glavna mana bila bi udaljenost od centra zbivanja, kome je do zbivanja. Postoji prevoz, kao i internet, tako da taj problem nije nerešiv.
Poznati ste kao autor ciklusa Natprirodnih pesama o Marku Kraljeviću. Šta vas je navelo na stvaranje takvih pesama? Koliko natprirodnog ima u Antigravitaciji?
Za sve je kriva matematika. Ako bih na času, u gimnaziji, ukapirao neku lekciju, vadio sam svesku i pisao rimovane deseterce. Ako se desi da lekciju uopšte ne kapiram, opet sam vadio svesku i pisao deseterce o Kraljeviću Marku. Imao sam peticu iz matematike i punu svesku deseteraca. Inače, kako napreduje kvantna mehanika, kao grana fizike, tako i ono što nazivamo natprirodnim polako dobija svoja objašnjenja. Ovo su uzbudljiva vremena!
Ukoliko želite da osvojite roman Antigravitacija, pišite nam na redakcija@story.rs, s naznakom Za Antigravitaciju.
Dobitnici će biti obavešteni mejlom, a knjige se poreuzimaju u Vlajkovićevoj 8.
Save
