Ni najveći životni izazov jedne žene - materinstvo muzičkoj zvezdi Jeleni Karleuši nije umanjilo želju da podjednako kvalitetno ulaže svoju bezgraničnu pozitivnu energiju i nesalomivi duh u svoju 15 godina dugu karijeru. Trenutak kada je 7. septembra u rasponu od samo godinu dana po drugi put postala majka nije je pokolebao u razmišljanjima da joj je porodiljsko bolovanje ipak potrebno, već je baš kao i tokom trudnoće profesionalno aktivna i uspeva da svoje obaveze u muzici uskladi sa onima koje podrazumeva roditeljstvo. Malenu Niku donela je na svet istog datuma i istog časa kao i svoju prvu ćerku Atinu, a i dva meseca nakon tog srećnog trenutka, ozarena bezgraničnom srećom tridesetjednogodišnja Jelena još ne može da poveruje u činjenicu kako je gotovo nestvarno, kao preko noći, postala mama dve devojčice. Najveću podršku za svaki svoj hrabar potez ima u sedam godina mlađem suprugu, fudbaleru nemačkog Verdera Dušku Tošiću koji joj je svojom pažnjom i ljubavlju usadio sigurnost i osećaj da je brak sa njim prava bajka. Trudeći se da sledi primer svoje majke Divne, koja joj je oduvek najveći oslonac, pevačica se bezrezervno daje svojoj deci, ali i pažljivo osmišljava svaki novi korak u realizaciji planova kojima će obeležiti profesionalni jubilej. Rad na desetom albumu i pripreme za veliki koncert u Beogradskoj areni narednog maja inspirišu je na nove izazove uz pomoć kojih će još jednom pokazati kako je originalna i neponovljiva.
Story: Da li je u vašoj karijeri sve bilo onako kao što ste planirali?
- Bila bih neskromna kad bih rekla da želim više i da je ovo samo početak. Ali ja jesam neskromna. Tek sam sada gladna samodokazivanja, tek sada osećam da nemam prepreke i dostojne protivnike. Samopouzdanje pulsira u meni, kaplje kao krv sa mača pobede. Ni sama ponekad ne mogu da poverujem da sam toliko postigla. Moj život je svih ovih godina bio borba u klinču. Pravi rat sudbine, sreće i upornosti. Nisam 15 godina stigla da zastanem, udahnem i pogledam iza sebe. Duhovi prošlosti su me uvek plašili. A da mi je pre samo dve godine neko rekao da ću biti majka dve devojčice, rekla bih: Iz tvojih usta, u Božje uši!
Story: Šta vas je na tom putu najviše razočaralo, a šta pozitivno iznenadilo?
- Mene su ljudi veoma razočarali. Milion puta su me ranili, ali i naučili životu. Naučila sam da budem usamljena i okrenuta sebi. Kada bi trebalo da izdvojim jednu dominantnu karakteristiku mog bića, rekla bih da ne znam da se opustim. To je ponekad strašno. Pokušavam da se ljudima pokažem u pravom svetlu, ali ne ide. Svako ko me privatno zna, a takvih je malo, zna koliko sam nežna i lomljiva kada skinem masku, oklop i štit. Život me je naučio da nepogrešivo procenjujem ljude. Mogu da predvidim tuđu reč, potez, mogu da osetim šta taj neko misli. Zato sam ovoliko uspešna, ali i izolovana u svom svetu.
Story: Na šta ste najponosniji, a šta biste izbrisali iz svoje karijere?
- Ponosna sam na armiju fanova koju sam stekla i koja raste iz dana u dan. Oni su dokaz da kao društvo izlazimo iz polumraka koji je vladao našim prostorima. Sve što je bilo progresivno i drugačije, bilo je napadano i sputavano. Nekada je bilo teško biti ja, sada je baš dobro. Volela bih da me tokom dosadašnje karijere nije sve toliko bolelo, da nisam sve lično shvatala, da nisam toliko plakala i tražila logična objašnjenja zašto sam kao umetnik neshvaćena i napadana. Eh, da sam tada, sa ove pozicije, mogla da kažem onoj Jeleni: Ne brini mala, glavu gore, daleko ćeš dogurati, sve je to šou-biznis. Naravno, Jelena je morala da se bori i da negde usput izgubi dušu. To je cena ovog posla.
Story: Jeste li uvek spremni na sve da biste ostvarili svoj cilj?
- Moj odgovor je pomalo surov, ali nažalost istinit. Mnogi su se trudili da me onemoguće da dođem do cilja, a ja sam se trudila da ih sklonim sa mog puta. Krajnji rezultat sam ja danas.
Story: Kajete li se zbog toga što ste propustili deo tinejdžerskog doba kada ste sa samo 16 godina objavili prvi CD Ogledalce?
- Ne kajem se što nisam imala život kao moje vršnjakinje. Bilo je jasno još u obdaništu da ću se baviti ovim poslom. Da sam se ja pitala, počela bih i ranije. Volela sam školu, ali mi se u nju nije išlo zbog mojih vršnjaka za koje sam mislila da su glupi i dosadni, a ja sam među svima njima štrčala kao neki mali frik. Želela sam da što pre preuzmem život u svoje ruke.
Story: Jeste li nekada naišli na nerazumevanje roditelja?
- Mojoj mami je bilo više nego jasno da ne može da me spreči u nameri da postanem pevačica. Prepoznala je u meni veliki potencijal i verovala je u mene kad je bilo najteže. Za nju sam bila i ostala svetlo na kraju tunela. Da nije bilo njene ljubavi i podrške, sve bi bilo dovedeno u pitanje. Podrška roditelja je možda čak i presudna, a meni je Divna dala vetar u leđa. Da je bilo do mog oca nikad se ne bih bavila ovim za šta sam rođena. Nikad me nije razumeo, nikad nije podržavao to što ja radim. Ipak, hvala mu i na tome. Odrasla sam sa majkom jer su mi se roditelji rano razveli. Tek sad shvatam koliko se ona žrtvovala za mene. Za moju trideset i jednu godinu nisam upoznala tako plemenitu, osećajnu, poštenu, talentovanu i duhovitu osobu, kao što je moja majka. I ponosna sam što isto misle svi koji su je upoznali. Ona je moja večita inspiracija i moj uzor.
Story: Da li ste ikada sumnjali u sebe i svoju istrajnost?
- Nikada nisam tako razmišljala. Tako rezonuju kukavice, a ja sam hrabrica. Bolelo jeste, plakala jesam, ali odustajanje nikad nije dolazilo u obzir.
Story: Jedan od vaših šokantnijih citata od pre devet godina: Svi mi u ovom poslu smo, u suštini, kurve. Ne baš u pravom smislu te reči, ali tu negde. Umeće je sebe dobro unovčiti. Ja sebe ubrajam u vrhunske kurve koje umeju da se prodaju za najbolju moguću cenu, na najveštiji način, mnogi i danas prepričavaju. Mislite li danas isto?
- Da, jer sam i tada, kao i sada volela da se izražavam figurativno. Pogrešno su shvatili samo zlonamerni i glupi. Takvih će uvek biti, što ne znači da ne treba da govorim istinu i ono što mislim. Zgrožena sam koliko smo frigidno i zadrto društvo. Još jedna moja čuvena rečenica: Moj polni organ je mozak izazvala je neverovatnu reakciju. I dan-danas ima budala koje nisu ukapirale šta sam time htela da kažem. I sada ću reći da je mozak organ kojim vodim ljubav. Volim i osećam glavom, sve drugo se ne bi moglo nazvati ljubav, već puka gimnastika.
Story: Prija li vam poređenje sa Madonom jer čim postoji neka sličnost, niste unikat?
- JK je unikat. To je jasno kao dan. Ipak, imam veliku inspiraciju u Madoni i drago mi je što je u meni prepoznaju. Ali ne kao kopiju, već kao sličnost u energiji, snazi, hrabrosti. Veliki mi je kompliment što mene, malu Beograđanku, svi, pa čak i strani mediji, porede sa najvećom planetarnom zvezdom. U Nemačkoj me, na primer, nazivaju Madona sa Balkana. Vrištim i skačem od sreće kad to pročitam u jednom Bildu.
Story: Takmičite li se sa nekim i šta vam je parametar kada postavljate nove ciljeve?
- Takmičim se samo sa samom sobom, ali se dokazujem isključivo drugima. To je najteže jer nije lako svaki put nadmašiti sebe. Ne priznajem granice. Uvek mogu i moram bolje i savršenije i uvek biram najkraći put. Takvi su najteži jer nema mnogo manevarskog prostora za greške.
Story: Šta je za vas izazov nakon 15 godina karijere?
- I dalje kao mačka vrebam pravi trenutak da osvojim čitav svet!
Story: Družite li se sa koleginicama sa estrade? Koliko imate pravih prijatelja?
- Sa domaćom estradnom scenom nemam ništa zajedničko. Ne pripadam tom svetu jer se razlikujem po poreklu, vaspitanju, obrazovanju, mentalnom sklopu, afinitetima i ambicijama. Nemam nijednog estradnog prijatelja, reč je o nekim poznanstvima i ništa više od toga. Od javnih ličnosti družim se sa ljudima iz sveta politike, biznisa, književnosti i novinarstva. Pravih prijatelja imam svega nekoliko i oni su sa mnom godinama i u dobru i u zlu. Najvećim prijateljima smatram članove svoje porodice. Ljudi kao ja su po pravilu vrlo zatvoreni za okolinu i teško sklapaju prijateljstva. A iskrena da budem, koja žena u meni može da vidi prijateljicu?! A i koji muškarac može da mi bude prijatelj, a da ne pregazi liniju? Vrlo teško.
Story: Kako napreduje pisanje knjige i ko je vaša ciljna grupa kojoj se obraćate?
- Pišem bez opterećenja i bez rokova, a nadam se da će se do Nove godine na tržištu pojaviti moj književni prvenac. Biće to pitko, duhovito napisano štivo koje će se baviti modom i životnim stilom. Verujem da će mnogi biti veoma zainteresovani da pročitaju knjigu i procene kako sam se snašla kao spisateljica. Knjiga nosi radni naziv Modni almanah i zamišljena je kao oda životu i mnogim njegovim trikovima.
Story: Želite li da uvećavanjem svojih obaveza više sebi ili drugima dokažete kako možete više i bolje?
- Za nekog bi sve što ja radim bila gomila obaveza i ogromna glavobolja, a za mene je to zadovoljstvo. Tražim način da se izrazim kroz muziku, modu, pisanje.
Story: Smatrate li svoju publiku donekle ravnopravnom članom porodice pa zbog nje ne želite pauzu u karijeri?
- Nemam vremena za gubljenje. Užasava me pomisao na žene koje sede kod kuće i ne rade ništa. Kako sve radim na sebi svojstven način, tako sam i dve trudnoće pregurala onako kako ni jedna druga žena nije. Nisam imala potrebu da usporim, već sam i u trudnoći bila puna energije. Odavno sam u poziciji da budem centar pažnje zbog sebe same, a ne zbog onoga što radim. Pauze u karijeri kod mene ne postoje.
Story: Čak ni kada bi se ona zvala porodiljsko bolovanje?
- Mene pomisao na bolovanje zasmejava. Ne znam šta to znači. Kako da razmišljam o bolovanju kada pored dve hiperaktivne ćerke pripremam novi album, veliki solistički koncert u Beogradu i turneju. Kada na to dodam pisanje knjige, stalne nastupe, snimanja, slikanja, intervjue, dolazim do zaključka da reč bolovanje znači neki apstraktni pojam.
Story: Jeste li imali tremu zbog porođaja i koliko vam je trebalo da se oporavite od njega?
- Priznajem da mi ovaj drugi put nije bilo svejedno jer sam znala šta me čeka, ali stegla sam zube. Ono što se mora nije strašno, ako se u obzir uzme krajnji rezultat, a to je zdrava, prelepa beba. Ovaj put sam primila transfuziju jer sam na samom porođaju izgubila litar krvi, tako da sada mojim venama teče krv raznih ljudi, a da oni to nikad neće znati. Posle transfuzije mi je bilo mnogo bolje. Dala sam sebi fore da se oporavljam do Storyjevog rođendanskog partyja što nije bilo lako jer ga je od mog porođaja delilo samo dvadesetak dana.
Story: Jeste li povratili zdravlje?
- Krvna slika mi je i dalje loša, ali mi je raspoloženje odlično. Šalu na stranu, zdravlje je najvažnije, pogotovo za temperamentne osobe poput mene. Imam problem što ne jedem meso, a razne tablete i preparate gvožđa ne podnosim.
Story: Jeste li osećali postporođajnu depresiju i kako ste se borili sa njom?
- Moja snaga proističe iz želje. Sve ide iz glave i sve je stvar volje. Naravno da i ja imam naponske padove, ali naučila sam da se depresija najbolje leči radom i umorom. A ja sam preumorna i nemam vremena da budem depresivna.
Story: Koliko ste se kilograma ugojili tokom trudnoće, a koliko smršali nakon porođaja?
- Ljudi moraju da shvate da sam ja retka pojava i da nije baš normalno da se žena ugoji devet i odmah smrša tih devet kilograma. Imala sam sreće i ovaj put.
Story: U čemu se vaš život promenio otkako ste dobili i drugu ćerku?
- Iznova ponavljam sebi da sam ja sad majka dvoje dece jer mi to i dalje zvuči neverovatno. Ujedno sam spoznala šta znači istinska sreća i bezuslovna ljubav. Moj život je dobio novi smisao. Moja deca su za mene sve što ja imam - svetinja.
Story: Liči li Nika na Atinu?
- Atina i Nika su tako male, a već tako različite. Atina je mali šeret, prava glumica, opasnica koja se neverovatnom brzinom svakome uvuče pod kožu. Neverovatno je šarmantna i ima razoružavajući osmeh. Sigurno će se baviti javnim poslom što kao majka u njoj već mogu da prepoznam. Nika je rođena namrgođena pa je mamin i tatin mrgud i mudrica. Rođene su istog datuma, istog sata, ali je neverovatno koliko su već sad različitog temperamenta. Još su veoma male, a vreme će pokazati kakve će biti. Jedno je sigurno, pored njih dve nema nam spavanja, ali i to će proći.
Story: Plaši li vas to što bi vašim ćerkama odrastanje kraj poznatih roditelja moglo da stvori osećaj različitosti od druge dece?
- To što su naše ćerke deca poznatih roditelja ne znači da će biti gledanja kroz prste kada je reč o vaspitavanju. Baza svakog kvalitetnog i uspešnog čoveka gradi se kod kuće. Roditelji postavljaju kamen temeljac svojoj deci, a deca su ta koja na tim zdravim osnovama sama grade svoj život. Moja deca će biti vaspitavana onako kako sam i ja vaspitana. Nikad pred roditeljima i starijim osobama nisam opsovala, nemam nijedan porok, čak ni kafu ne pijem, i naučena sam da budem vredna, radna, uporna, nesebična, da pomažem, razumem i opraštam. I ja sam bila dete poznatih i uspešnih roditelja i družila sam se sa decom poznatih roditelja, ali dok su druga privilegovana deca mahom bila razmažena i bahata, kasnije su se odala raznim porocima i u životu nisu postigli ništa. To što mi je posao da budem zvezda šou-biznisa ne znači da ću načiniti nepravdu svojoj deci i dopustiti da izrastu u nekvalitetne ljude. Duško i ja ćemo im biti pravi uzori. Možda ću ja biti malo veći autoritet od njega jer je on previše popustljiv.
Story: Koliko se vaš i Duškov odnos promenio otkako ste dobili ćerke?
- Otkako smo postali roditelji čini mi se da ga volim još više, ako je to moguće. Te nevidljive veze postale su neraskidive. Lepo smo srasli i naučili da dišemo kao jedno biće. Interesantno je da se Duško i ja nikad nismo ozbiljno posvađali. Dolazi do koškanja oko sitnica i gluposti, ali ozbiljan problem nikad nismo imali. Priznajem, ludo sam zaljubljena u svog muža. Kada mu to kažem ili napišem u poruci, on se sav istopi.
Story: U kojim trenucima volite da se oslonite na supruga?
- Najbolje funkcionišem kad radim sama i probleme najbolje rešavam sama. Takva mi je karma. Duško je jedina osoba kojoj se okrećem kada moja ženska moć nije dovoljna. On je moje rame, ali ne za plakanje, nego za uživanje. Drži me kao malo vode na dlanu i jedini je koji ispunjava sve moje hirove pa čak uživa u tome. Njemu bežim kada sam umorna, željna nežnosti i dodira. U supruga sam beskrajno zaljubljena kao onog dana kada me je oborio s nogu poljupcem. I sada mi klecaju kolena dok me ljubi, dodiruje... Ima najlepše smaragdno zelene oči na svetu i zgodan je do bola. Ponekad ga gledam dok spava i srce mi se ispuni divljenjem. Beskrajno sam srećna što pored sebe imam tako uspešnog, lepog, zgodnog i dobrog muža.
Story: Sumnjate li u suprugovu vernost i da li mu dajete povod da sumnja u vas?
- U Duškovu vernost ne sumnjam i iskrena da budem, ne opterećujem se tom temom koja može samo da zatruje i pokvari brak. Previše sam sigurna u sebe i do bola sujetna da bih priznala da tako nešto može da mi padne na pamet. Tačno je da ljubomorno čuvam i svoj brak i svog muža. Kao i svaka pametna žena, imam svoje trikove, držim do sebe, vodim računa o svom izgledu i znam kako da održavam ljubavnu tenziju. Muškarac nikad ne sme previše da bude siguran u svoju ženu, pa tako ni Duško nema baš sto odsto poverenja u mene, ali baš to daje određenu draž. Jedno je sigurno, nikad ga neću prevariti ili ostaviti. Da sam tako nešto imala na umu, ne bih mu rodila dvoje dece.
Story: Jeste li spremni da žrtvujete porodicu zarad profesionalnog uspeha?
- Nikad nisam i nikad neću bilo šta u svom životu žrtvovati osim sebe same. Zbog moje karijere moja deca neće biti uskraćena ljubavi i pažnje, kao ni moj muž. Sve se može, samo je stvar volje i dobre organizacije.
Story: Kada biste mogli da vratite vreme, da li biste ponovo prošli kroz sve što ste doživeli u poslednje dve godine?
- Da, zašto da ne? Uživala sam u obe trudnoće, bio je to najsrećniji period iščekivanja i maštanja. Bez razmišljanja ponovo bih ostala u drugom stanju, ali neka se to desi za nekoliko godina. Sada moram da se posvetim deci i mužu, ali i karijeri koja se ponovo zahuktava.
Jasmina Antonijević
