U svojoj novoj knjizi Šta je pesnik hteo da kaže, frontmen grupe Riblja čorba Borisav-Bora Đorđević (59) prvi put je otkrio mnoge nepoznate detalje iz svog burnog života i uspešne karijere. Sa mnogo poštovanja pisao je o pokojnoj supruzi Dragani, ali i o ljubavi koja je buknula 2005. godine između rokera i njegove sadašnje žene Aleksandre (31) s kojom se venčao 19. novembra 2009. godine na Rudniku. U intervjuu za Story, legendarni Bora priča o svom sinu Borisu i Draganinoj ćerki Tamari, zbog čega je pre sedam meseci prestao da konzumira alkohol, ali i kako se nosi sa starenjem.
Story: Nedavno ste slomili ruku. Kako se sada osećate?
- Povredio sam se na bini tokom koncerta u Župskom Aleksandrovcu dok sam svirao pesmu Jedina moja. Zaneo sam se tokom sviranja i u jednom trenutku matori magarac se zajebe i padne. (Smeh) I naravno dočekam se na ruku, a pošto imam krhke kosti, došlo je do preloma. Ovo je četvrti put da sam slomio desnu ruku, a pošto me je mnogo nervirao gips, skinuo sam ga sam posle četrdeset dana, mada me ruka još boli.
Story: Jeste li proslavili svoj rođendan 1. novembra?
- Ma ko još slavi tolike godine! Došla pedeset i deveta, to je podla kleveta! (Smeh) Naravno da mi je Aleksandra poklonila nešto, ali razumećete zašto ne želim da govorim o detaljima. Ona je u svakom slučaju čarobna žena i ja sam vrlo srećan i zaljubljen pored nje.
Story: Planirate li da obeležite dve godine braka 19. novembra?
- U poslednje vreme imam mnogo posla i često sam na putu, ali potrudiću se da tog dana budemo zajedno i sigurno ćemo na nama svojstven način proslaviti naš intimni jubilej. Aleksandra to svakako zaslužuje.
Story: S obzirom na to da ste nekada važili za seks simbol, da li vam teško pada kada vidite svoje slike s početka karijere?
- Malo zavidim onom mladom čoveku kada ga vidim na fotografijama ili snimcima. (Smeh) Ali, na svu sreću nemam problem sa starenjem jer pokušavam da vrlo elegantno ostarim.
Story: Da li je tačno da ste prestali sa konzumiranjem alkohola?
- Alkohol više ne pijem jer ne želim da mi smeta u privatnom životu, ali i u poslu. Tako mi i treba kada ne znam da pijem! (Smeh) Prvi put sam prestao 2000. godine kada sam imao ozbiljnih problema sa zdravljem. Jedan pogled na mrtvačnicu na intenzivnoj nezi Kliničkog centra bio je dovoljan da shvatim neke stvari. Devet godina nisam ga konzumirao, ali onda sam ponovo počeo. Popio sam Dunav, Savu i obe Morave, ali prestao sam ponovo pre sedam meseci i želim da ostanem pri tome.
Story: Kako su vaša deca Boris i Tamara?
- Odlično su. Tamara pokušava da nađe posao kao i svi mladi danas, a moj sin Boris se sada bavi uzgajenjem lekovitog bilja na Rudniku. Pronašao se u tome, iako je dugo hteo da se bavi muzikom i jedno vreme je imao grupu koja se zvala Sranje.
Story: Šta ste želeli da kažete sa novom knjigom?
- Želeo sam da ljudi saznaju neke stvari koje do sada možda nisu znali, a verujem da će ih zanimati. Ima mnogo biografskih elemenata, a objasnio sam i zašto sam pisao neke pesme. Pisao sam i kako mi je nedostajala moja sadašnja žena Sandra kada sam svirao jednu Novu godinu u Rumi pa je posle toga nastala pesma Minut sa njom koja je najbolje oslikavala moja osećanja.
Story: Prozvali su vas da nijednu reč niste posvetili pokojnoj ženi Dragani.
- Naravno da to nije istina i svako ko je imao priliku da pročita knjigu mogao je da vidi da sam o njoj pisao sa puno poštovanja.
Story: Pisali ste i o svom druženju sa Džonijem Štulićem. Jeste li i danas u kontaktu?
- On je za mene sjajan čovek, poštujem njegovu ličnost i delo, njegov integritet kao umetnika. Nismo se skoro čuli telefonom, ali poslednji put kad sam bio kod njega mrtav ozbiljan ubeđivao me je kako treba da igra fudbal u Crvenoj zvezdi i da požurim da ga prodam jer mu zbog godina polako ističe vreme. On je tada igrao za veterane Utrehta u Holandiji gde živi i rekao mi je: Nisam ja tako dobar fudbaler, ali tim za koji igram uvek pobeđuje, i naglasio da će tribine uvek biti pune kada on bude igrao za Zvezdu. I nije se zajebavao, već je stvarno mislio sve što je rekao, jer to je on. Džonija treba prihvatiti takvog kakav jeste ili ga ne prihvatiti.
Jelena Kulović
