Nakon nedavno sprovedenog istraživanja italijanskih naučnika zaključeno je da je svet čarobnjaka s ožiljkom univerzum koji svi moramo da doživimo. Evo zbog čega je tako...
Istraživanje na čijem se čelu našao Loris Vecali s Univerziteta u Modeni podrazumevalo je analizu rezultata triju odvojenih studija, a zaključak koji je izveo je jednostavan: zaljubljivanje u romane o Hariju Poteru nas čini manje sklonima da sudimo o drugima olako, piše National Geographic.
Ukoliko su Hari, Hogvorts, Hogsmid, časovi odbrane protiv mračnih veština i misterioznost Severusa Snejpa uspeli da vas opčine, velika je verovatnoća da nećete imati predrasude.
Jedna od analiziranih studija je istraživanje sprovedeno u 34 osnovne škole, gde su mališani podeljeni u dve grupe. Jednom nedeljno, tokom šest sedmica, ove grupe su se sastajale kako bi čitale odlomke iz romana o Hariju Poteru – jedna grupa čitala bi delove koji se tiču predrasuda (recimo, odlomke iz „Harija Potera i Dvorane tajni“ koji se odnose na Melfojevo nazivanje Hermionom „blatokrvnom“), dok je druga uživala u neutralnim epizodama (kupovina čarobnog štapića i sl.).
Na kraju istraživanja, utvrđeno je da su oni đaci koji su ranije diskriminisali svoje vršnjake stranog porekla promenili svoje stavove nakon čitanja o diskriminaciji u svetu Harija Potera.
Nastavak na sledećoj strani.
S druge strani, učenici koji su čitali samo neutralne delove nisu počeli da razmišljaju drugačije i nastavili su da veruju u stereotipe.
Autorka romana o Hariju Poteru odgovorila na tračeve: Bojim se da ste pogrešno čuli
Pored toga, u Vecalijevom istraživanju analizirani su rezultati studije sprovedene u italijanskim srednjim školama, gde vlada visok stepen diskriminacije učenika homoseksualnog opredeljenja, kao i jedne studije koja je u Engleskoj sprovedena među studentima, a odnosi se na diskriminaciju izbeglica.
Ovaj deo istraživanja pokazao je da kod starije populacije nije lako promeniti diskriminatorski stav – najverovatnije zato što je odraslima teško da se identifikuju s likom Harija. Ipak, nije im se dopao ni lik Voldemora. Kako je Vecali objasnio, „ljudi grade stavove ne samo u skladu s pozitivnim relevantnim osobama nego i distanciranjem od negativnih relevantnih osoba“.
Naravno, na to kako ćemo razmišljati o manjinskim grupama utiču i vaspitanje, sredina i mediji, ali je ovo istraživanje potvrdilo rezultate brojnih studija po kojima uživanje u književnosti u detinjstvu može imati pozitivan uticaj na razvoj socijalnih veština i ličnosti.
Knjige poput onih o Hariju Poteru mogu biti od velike pomoći nastavnicima i roditeljima u učenju o toleranciji“, zaključio je Vecali.
