U sredu, 1. marta u 13.15 na Filološkom fakultetu u Beogradu (Slušaonica 430) biće održano predavanje Paula Grubera, austrijskog lektora na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Paul Gruber će izneti pregled istorije Vajmarske republike, socijalnih i kulturnih promena, te glavnih književnih struja te epohe, sa posebnim osvrtom na tri romana čija je radnja smeštena u Berlinu: Berlin Aleksanderplac Alfreda Deblina, Mali čoveče, šta sada? Hansa Falade i Ljudi u hotelu Viki Baum.
U petak, 3. marta u 18 sati, na jubilarnoj dvadeset petoj tribini Laguninog književnog kluba, biće reči o romanu Braća po krvi Ernsta Hafnera. Ova knjiga je nakon objavljivanja 1932. završila na nacističkim lomačama, dok je njeno reizdanje 2013. izazvalo pravu senzaciju na nemačkoj, a ubrzo potom i na svetskoj, književnoj sceni. O knjizi će govoriti prof. dr Milan Ristović, istoričar, prof. dr Jelena Kostić Tomović, prevoditeljka i germanistkinja, i Saša Ćirić, književni kritičar. Razgovor će voditi Tanja Vučković i Janja Stjepanović. „Braća po krvi“ su na popustu od 30% u svim knjižarama Delfi i Laguninom klubu čitalaca u Resavskoj 33 do 3. marta.
U utorak, 7. marta u 20 sati, u okviru Književnog kafea Gete instituta održaće se promocija romana Berlin Aleksanderplac Alfreda Deblina u novom prevodu Nikole Jordanova. Na promociji će učestvovati književni i filmski kritičari Milan Vlajčić i Ivan Velisavljević, i urednica Janja Stjepanović. Prvi put objavljen 1929, Berlin Aleksanderplac pripoveda uzbudljivu priču o Francu Biberkopfu, koji posle izlaska iz zatvora upada u vrtlog izdaje i kriminala. Ali ovaj Deblinov roman nije tek kriminalistički roman koji oduzima dah (kako ga je reklamirao S. Fišer Ferlag 1930), već pripada najznačajnijim romanima o velegradu u svetskoj literaturi. U ovom klasiku književne moderne autor iznalazi sopstveni, potpuno nov jezik koji dočarava tempo Berlina dvadesetih godina prošlog veka.
Od 8. do 12. marta u Jugoslovenskoj kinoteci biće prikazano deset filmova poznog Vajmara (Vajmarske republike), nastalih prema književnim delima. Trenutak zalaska ekspresionizma u ovom izboru oslikavaju Murnauov Faust i Galenov Praški student, dok Jucijev film nastao po Deblinovom romanu Berlin Aleksanderplac, Fon Šternbergov Plavi anđeo, po romanu Hajnriha Mana, i američki film Mali čoveče, šta sada?, prema romanu Hansa Falade, prilično duguju rađanju tzv. nove objektivnosti, kao i uličnim filmovima. Jedan od scenarista Plavog anđela Karl Cukermajer adaptirao je za film Riharda Osvalda svoj komad Kapetan iz Kepenika, u kojem satirizuje prusku kulturu obožavanja uniforme i spremnosti Nemaca da se podrede svakom ko je nosi.
Devojke u uniformi Leontine Sagan, jedan od prvih lezbijskih filmova, takođe je i kritika militarizovanog pruskog obrazovnog sistema, koji forsira podređenost i uniformnost, dok o užasu i apsurdnosti Prvog svetskog rata govori Ničija zemlja Viktora Trivasa. Pabstova Prosjačka opera, nastala po Brehtovom istoimenom komadu, i Put majke Krauzen ka sreći, u produkciji Prometej filma, obeleženi su snažnim levičarskim antikapitalizmom. Većinu ovih filmova nacisti su zabranili, a njihovi reditelji i scenaristi su emigrirali.
