Govori li o čoveku/umetniku i njegovom životu više to ako je dobar sa svima ili to ako nije dobar ni sa kim?
Svedoči li prvo o socijalnoj inteligenciji ili odsustvu kriterijuma?
Je li ovo drugo ne baš česta priča o nemirnom duhu koji žudi za prostorom slobode - onom u jeziku, onom u stvarnom, realnom – svakodnevnom a nadasve onom u lavirintima belog platna, pred kojim, umazan bojom i obuzet vizijom, svaki put kao početnik, sam samcat, stoji slikar?
Čini se da je Đorđe Beara jedna od tih, teškouklopivih duša čije su slike uvek govorile više od stotinu reči...
Beara kao retko ko ume da nacrta i reč, i notu...
Beara - pa i samo njegovo prezime kao slika zvuči - predstaviće svoje nove slike na izložbi čije je otvaranje zakazano za 17. januar u Novom Sadu, od 19 sati, u Radio kafeu (Miletićeva 45).
