Nakon nekoliko meseci napornog rada, voditeljka TV Pink Aleksandra Jeftanović konačno će moći da otputuje na zasluženi odmor, budući da je druga sezona rijaliti šou-programa Farma koji vodi okončana prošlog vikenda. Pred odlazak na punjenje baterija za treći serijal ovog popularnog takmičenja koji počinje u septembru Jeftanovićeva je u intervjuu za Story iskreno progovorila o svom emotivnom životu kojem će se mnogo više posvetiti kada joj smanjeni tempo obaveza to dozvoli. Crnokosa lepotica kaže da se u njenom životu još nije pojavio gospodin pravi i otkriva zbog čega povremeno zapada u depresiju, iako njena fizička pojava odaje potpuno suprotan utisak.
Story: Na novim fotografijama snimljenim u Grčkoj izgledate veoma atraktivno. Da li je vaš fizički izgled uvek odraz vašeg unutrašnjeg zadovoljstva?
- Smatram da je žena najlepša kada je zadovoljna sobom, ali kada je reč o fotografijama znam da izgledam najbolje iz inata. Za zadovoljstvo mi je dovoljan samo osmeh, mada kada dođu loši dani, služim se svim raspoloživim oružjima u koje spadaju šminka, štikla...
Story: Znači li to da ste često depresivni?
- To što sam javna ličnost ne znači da živim uzbudljivije od bilo koje duge tridesetčetvorogodišnjakinje. Mada, ima i dana obojenih lošim raspoloženjem. Meteoropata sam i često za sebe kažem da radim na sunce pa zato pozna jesen tako boji i moje raspoloženje. Nije reč o klasičnoj depresiji, ali često me spopadnu moji mrakovi, što je karakteristično za Škorpije u horoskopu, kao i to da sam u svakoj situaciji veliki borac.
Story: U kojoj meri vam je atraktivan izgled pomogao u karijeri?
- Poslovno sam često morala da se dokazujem i vredno radim da ne bih bila okarakterisana kao još jedna lepuškasta voditeljka. Kasnije sam shvatila da se kvalitetan rad uvek prepozna i da on nema mnogo veze s lepim izgledom jer nikada nisam imala problema, niti sam neki posao dobila zbog svoje spoljašnjosti. Volim lepo da izgledam i trudim se da se negujem. Kada je o tome reč sve žene su slične.
Story: Šta vas najpre odbije kod muškarca?
- Nevaspitanje i bahatost.
Story: Postoje li situacije u vašim emotivnim odnosima koje vas do te mere izbacuju iz takta da vas čine nesrećnom i teraju vas da izgubite veru u ljubav?
- U svojim emotivnim odnosima, kao i inače u životu, ne volim igre, taktiziranje i postupke iza kojih stoji neka namera. Može da me razočara neka osoba i takav odnos prekidam, ali nikada nisam bila razočarana u ljubav. Čvrsto verujem u happy end.
Story: Da li se u skorije vreme u vašem životu pojavio gospodin pravi?
- To da li je neko pravi najbolje pokazuje vreme, a ja romantično verujem da postoji samo jedan pravi i da je on za ceo život, tako da je u mom slučaju još rano za ovo pitanje.
Story: Puštate li olako potencijalne partnere u svoj život ili je potrebno da vas neko dobro upozna pre stupanja u vezu?
- Zvuči kao da pravim kasting. Želite da me pitate da li se dugo muvam? (Smeh) Sporovozna jesam i ne znam da li je to dobro ili loše, ali je tako. U realnom životu je kao i u rijaliti programu. Nikada ne možeš dovoljno dobro da upoznaš nekog dok sa njim ne provedeš mnogo vremena, a najbolje ga upoznaš kada otpočnete zajednički život.
Story: Jeste li trenutno zaljubljeni?
- Lekcija koju sam odlično naučila kada sam se razvela jeste da više ne iznosim svoju privatnost u javnost. Trenutno sam poslovno dovoljno eksponirana. Sve to ne bi imalo nikakvog smisla, ukoliko ne bih bila u mogućnosti da, kada dođem kući, zatvaranjem vrata ne mogu jasno da napravim granicu između onoga što je privatno i javno. Naravno da sam posle razvoda imala momke, ali oni sa mnom nisu išli na javna dešavanja, jer su ona deo mog posla, a ni ja sa njima nisam išla na njihove poslove.
Story: Koliko ste često bivšim momcima na delu pokazivali svoju ljubav?
- Jedan od mojih životnih light motiva jeste latinski citat koji se često provlači u Bertolučijevim filmovima. Prevedeno na srpski on glasi: Ne postoji ljubav, postoje samo dokazi ljubavi. Već dugo želim da deo te misli istetoviram rukopisom svog dede, jer je on bio i ostao najveći autoritet u mom životu. Zbog ljudi koje volim, pa i zbog nekih muškaraca, činila sam i činim razne stvari, jer verujem da je čovek ono što radi, a ne ono što govori.
Story: Razmišljate li intenzivno o potomstvu?
- Ne razmišljam intenzivno, ali me s vremena na vreme zatekne činjenica da idem u susret trideset petom rođendanu, iako mi se intimno čini da imam najviše dvadeset pet.
Story: Da li biste poput mnogih emancipovanih žena rodili dete samo radi zadovoljenja majčinskog instinkta?
- Nisam pristalica teze da bi žene trebalo da imaju bebu za sebe. Nisam toliko emancipovana i ne želim da budem. Smatram da nam je emancipacija donela koliko dobrog toliko i lošeg, a ja sam, kada je reč o majčinstvu i porodičnim odnosima izraziti tradicionalista.
Story: Niste izgubili veru u brak?
- Nisam razočarana žena, ali sada znam da je uz ljubav za brak potrebno mnogo rada, tolerancije, ali i sreće.
Story: Šta vam, osim ispunjenosti na ljubavnom planu, nedostaje za sreću?
- Nekada fali novca, nekad vremena, nekada mi nedostaju ljudi koje volim, a nisu tu... Svoj život volim jer ne živim kako sanjam već kako želim, odnosno najbolje kako znam i umem. Svoj teret nosim sama i svoje životne cehove sama izmirujem. Nikada ne zaboravljam ono što sam u porodici naučila, a to je da budem čestita i ispravna. Ne kažem da sam uvek uspevala, ali sam uvek pokušavala. Posle svega mogu da kažem da bih, kada se osvrnem i svedem račune, malo toga u svom životu promenila.
Nikola Rumenić
