Poznati muzičar exluzivno za Glossy otkriva kako se inficirao ljubavlju prema ritmu, zašto je odbio ponudu da svira u Engleskoj, kako je u Kobilji Do dovukao 10.000 ljudi i zbog čega su muškarci bolji bubnjari
Herceg Novi vam je drugi dom, vrlo često ste tamo. Šta vas ka gradu mora, zidina i kula posebno privlači?
- Otac mi je živ, gazi 98. godinu, pa kada god odem mislim da je zadnji put. Volim Herceg Novi i koliko god da sam ovde, nikada se nisam osećao drugačije nego kao Novljanin.
Volite i da kuvate. Koje jelo najviše volite da spremate?
- Svako volim da spremam, samo je važno koliko volim onoga kome kuvam. Sebi spremam vrlo retko jer najviše volim da pasem, mada se to po mom izgledu ne bi reklo.
Poslednjih godina imate svoju grupu Balkanska lavina sa kojom nastupate svuda po svetu. Možete li mi reći kako ste je okupili?
- Grupa je logičan proces moje karijere, nastala je slučajno, a ime je dobila po mentalitetu i karakteru svih nas sa ovih prostora.
Smatra se da su bubnjevi muški instrument, ali poslednjih godina to mišljenje se menja. Šta vi mislite o tome?
- Žene sigurno nemaju iste potencijale, ali šta je to naspram ljubavi prema bubnju. Ne bih to razdvajao, radi se samo o fizičkom radu, pa nije svojstveno da žena radi bolje, brže i jače kada uzme lopatu u ruke.
Čovek ste bez ijednog poroka, slavan, uspešan. Da li muzika koju svirate određuje ritam vašeg života, ili, pak, vi birate ritam vaše muzike u zavisnosti od raspoloženja?
-To je uzročno-posledična veza. Mislim da je ono što sviram posledica mog života.
Ranoranilac ste. Šta vam je jutarnji ritual?
- Volim svitanje. Nešto se rađa, vreme ne ide ni brže ni sporije, uvek ide istim tempom, pa sve zavisi kako se mi odredimo u odnosu na to vreme. Uživam u rađanju novog dana, pametniji sam, bistriji, odmorniji... Nemam neki ritual, nekada kafa, nekada čaj, ako je to uopšte ritual.
Kako ste došli na ideju da napravite Dan bubnjara koji već tri godine slavite u Ateljeu 212?
- Beograd je rođen za jedan festival ovakvog tipa je se zna dobro šta se dogodilo uz pomoć bubnja. Svi koji su danas došli na vlast tu su zahvaljujući bubnju, ali ga se i dalje plaše. Šteta je što se to nije shvatilo ozbiljnije jer smo mogli da budemo prepoznatljivi u svetu upravo po bubnjevima, a ne po splavovima.
