Kako su vas prihvatili u Americi i hoćete li ostati da živite tamo?
- Odlično su reagovali na to što sam iz Srbije. Ipak, život neću nastaviti tamo jer vidim sebe ovde. Veoma sam vezana za ovu zemlju i ljude. Svakako bih išla da snimam, ali uvek bih se vraćala. Čak i ako budem nominovana za Oskara, ja bih se vratila da živim u svojoj zemlji. Vezana sam za svoju porodicu, a u stranom svetu, koliko god bilo lepo ili manje lepo, ja sam stranac. Ipak, tamo niste svoj na svome.
Postoji još nešto što vas vezuje za prestonicu, a to je vaš dečko Vladan?
- Tako je, s njim sam u vezi dve i po godine. Zbog svog posla, nije mogao da mi se pridruži kada sam otišla u LA, ali naš odnos i tada je dobro funkcionisao. Pružio mi je maksimalnu podršku u trenucima kada sam se kolebala treba li da prihvatim ponudu u Americi jer sam bila vrlo nesigurna. Mnogo mi je pomogao i najzaslužniji je za to što sam otišla. Roditelji su me odgovarali od čitavog plana, ali on je ipak uticao da donesem tu odluku i bukvalno za 15 dana kupim kartu i odem. Vladan je direktor fotografije i kao umetnik shvata koliko je važno što sam se tamo oprobala.
Ana Sakić: Sada maštam samo o ulozi majke i supruge
Zvuči kao da vam je idealna podrška. Kako biste opisali vaš odnos?
- Često nije nimalo lako razumeti Anu Sakić (smeh). On se bori sa samim sobom i sa mnom i pored svih situacija, manjih i većih kriza kroz koje smo prošli, ostao je moj najveći oslonac. Razmišljamo o braku i deci jer pre svega želim da imam porodicu pa tek onda karijeru. Ipak, ne bih da se udam po svaku cenu, već kada procenimo da je pravo vreme za to. Ne bih da ureknem, ali mislim da sam našla pravog kandidata.
