Brojevi koji govore o odlivu talenata iz naše zemlje iz godine u godinu sve su veći i ta statistika već je poražavajuća. Da situacija nije drugačija ni u glumačkoj struci, govori činjenica da se sve češće piše o glumcima koji su pokušali da karijeru naprave u belom svetu, ali su prolazili s više ili manje sreće. Glumica Ana Sakić (38) jedna je od onih koji ne veruju u neuspeh te je, nezadovoljna uslovima koje pruža kinematografija u regionu, rešila da je to neće sputati da postane ono o čemu je oduvek maštala. Spakovala je kofere i zaputila se u nepoznato. Najvrednija stvar koju je mogla da ponese sa sobom bile su velika odvažnost i neumoljiva odlučnost. Kombinacija tih osobina najčešće obezbeđuje pozitivan ishod. Premda nije bilo nimalo lako, Ana je uspela. U junu će u Los Anđelesu, u Holivudu, biti održana premijera filma Lice, u kojoj plavokosa dama ima zapaženu ulogu. Svetao ten dosta joj je, kako kaže, pomogao na američkom tržištu i otvorio vrata koja su joj ovde dugo bila zatvorena. Međutim, Ana nije ni u svojoj domovini bez uspeha. Gledaoci je pamte po ulogama u hit seriji Selo gori, a baba se češlja Srpskom filmu i kao simpatičnu devojku u nedavnom bioskopskom ostvarenju Biser Bojane. Sakićeva će uvek biti otvorena za karijeru u inostranstvu, ali srce je vuče Beogradu, koji je u njoj probudio najlepša osećanja. U ovom gradu pronašla je ljubav, koja je i danas održava. S prvim zracima proleća, jasno se emituje i njena zaljubljenost, kao i optimizam. Isti onaj koji je glumicu odveo na daleke staze uspeha.
Šta je komplikovano razumeti u vezi s vama?
- Jednostavna sam osoba, ali vrlo svojeglava, jaka, temperamentna i često volim da kažem kako sam ja muško u vezi. Nesvesno uvek vučem konce, što nikako nije dobro. Ali ženi kao što sam ja teško je da prilagodi svoj temperament i počne da prati muškarca. Oduvek sam želela momka koga ću pratiti, ali valjda nesvesno uvek sam birala one od kojih sam bila jača. Kod nas su, generalno, svi jaki muškarci već zauzeti. Nije lako naći odgovarajući sklad. Kome pođe za rukom da pronađe taj balans sa mnom, stvari mu mogu biti vrlo jednostavne.
Ana Sakić: Zauvek bih napustila Srbiju samo zbog ljubavi
Čime vas je Vladan osvojio?
- Privukao me je svojim šarmom, duhovitošću i svidelo mi se kako sam videla sebe u njegovim očima. Stavio me je na pijedestal i pružio mi snagu da budem to što jesam. Kada imamo razmirice, podsetim ga kako je prihvatio da bude u vezi s glumicom i da umem da budem teška.
Postoji li test koji vaša veza ne bi izdržala?
- Ne mogu da pređem preko neiskrenosti, ni kod prijatelja ni u vezi. Umem dosta da praštam i svašta sam istrpela, ali dve stvari koje ne mogu da tolerišem jesu neiskrenost i glupost.
Šta vas je motivisalo da se otisnete u Holivud?
- U Srpskom filmu i seriji Selo gori, a baba se češlja, imala sam dve potpuno različite uloge i to smatram velikim poduhvatom. Rola u Srpskom filmu bila je veoma izazovna, ali drago mi je što sam je prihvatila. Ipak, ovde sam osetila prezasićenje, naprosto nije bilo likova koji bi me pomerili napred, više od onoga što sam već uradila. Manje od toga nije me zadovoljavalo i osetila sam potrebu da nešto promenim i pustim svoj nemirni duh da ode dalje. Nisam imala mnogo posla u Srbiji i to je uticalo da skupim hrabrost da se otisnem u Ameriku. Pre toga godinama sam dobijala ponude, ali dugo mi je trebalo da stisnem petlju i pokušam.
Ana Sakić: Zavodljivost koja ostavlja bez daha
Kako je izgledao dolazak u Ameriku?
- Otišla sam u strani svet gde nikoga nisam poznavala, pritom u Los Anđeles koji mi se ni najmanje nije dopao. Priznajem da sam bila pomalo izgubljena. Više puta rekla sam sama sebi: Šta ja tražim ovde? Ali onda sam shvatila – došla sam da budem glumica u Holivudu. Nije mi to bilo u planovima, čak je Amerika bila poslednje mesto na svetu u koje sam želela da odem. Ipak, ovdašnja sredina previše me je sputavala i želela sam nešto šire i više. Ljudi su kod nas dosta površni dok je tamo pristup potpuno drugačiji i uloge se kroje prema glumcu.
Šta vam se nije dopalo u Los Anđelesu?
- U početku nije mi se svidelo to što nigde ne možete bez automobila. Na ulici nisam viđala pešake. Razdaljine su velike i svuda se putuje autom. LA je drukčiji od svih gradova na svetu. U stvari, on je sastavljen od više malih gradova i svaki kao da je grad za sebe. Trebalo mi je vremena da se naviknem na to. Tamo je miran život, za razliku od Njujorka, čiju sam vrevu obožavala jer me podseća na Beograd.
Nastavak na sledećoj strani...
