Pre odlaska na Evroviziju, koja će se ove godine održati u Kijevu, razgovarali smo sa njim.
Story: Ove godine predstavljate Hrvatsku na Eurosongu,kakvo je to iskustvo za Vas?
Žak: Za mene je velika čast da sam dobio ovako prekrasnu priliku i ja bih rekao: Once in a lifetime opportunity! Znači, priliku koja se zaista pruža jednom u životu. Nije tajna i nisam nikada skrivao da je moja velika želja odlazak na Evroviziju, gde ću predstavljati svoju domovinu.To je velika čast, velika odgovornost i izazov, ali je pre svega veliko zadovoljstvo. Jako se radujem i zahvalan sam HRT-u na pozivu i mogućnosti da odem. Jedino što u ovom trenutku na početku mogu obećati jeste da ću dati sve od sebe!
Story: Kada ste počeli da se bavite muzikom?
Žak: Imam osećaj da muzikom bavim celog života. Sa sedam godina sam, ne znam otkud, osetio taj jedan snažan poriv i izrazio želju da idem u muzičku školu, što je mojim roditeljima bilo jako neobično s obzirom na to da imam dvojicu starije braće koji su se bavili sportom, koji su bili, recimo, tipični dečaci, sportiste. Muzika je bila u našoj kući u zastupljena samo u svrhu veselja, razonode. Naravno, ja sam uvek bio veselo dete, ali moji roditelji se nisu vodili idejom da bi iko iz porodice mogao da se bavi muzikom. Tako da su me sa nevericom odveli na testiranje za muzičku školu, gde su im rekli da sam ja wonder kind ,da mi predviđaju neke lepe stvari u životu. Moji roditelji, naravno, nisu baš to očekivali, već su bili spremni da me za utehu odvedu na sladoled (smeh), da mi kupe neku igračku ako ne prođem na tom testiranju. Međutim,počeo sam da se bavim muzikom, svirao sam klavir, kasnije učio klasično pevanje. Srce me je odvelo u smeru pop muzike i nije mi žao.Tu sam gde jesam - 16 godina na sceni, pevam i radim ono što zapravo najviše volim. To smatram stvarno najvećim blagoslovom, da mogu da pevam, živim od toga i da se na taj način zapravo ostvarim kroz život.
Seun Kuti: Ono za šta se borio moj otac - to je ono za šta se ja borim danas (FOTO)
Story: Je li neko ipak uticao da pevanje bude vaš izbor ?
Žak: Pa, ja zaista mislim da nisam imao uzora u tom kontekstu. Moja odluka je došla od nekud, ali ni sam ne znam otkud. Pretpostavljam da je to od Njega odozgo. Ja sam nekako neverovatno uvek bio siguran, još kao klinac sa 10, 11 godina, kada se iskristiziralo da će to biti pevanje. Znao sam u da će to u nekom kontekstu biti muzika, ali sam već počeo da pobeđujem na đačkim festivalima sa nekih 11, 12 godina. Ljudi su počeli da me prepoznaju u mojoj mikrosredini - u školi - kao pevača. Nekako je to toliko bilo snažno da nisam nikada imao osećaj da se to neće dogoditi. Za mene nikad nije postojalo ako postanem pevač, već kada postanem pevač. Ali ne iz velike samouverenosti, već iz jednog duboko ukorenjenog uverenja i osećaja koji sam imao da je to - to, da ja moram pevati. Ili makar bilo šta radio u životu, da moram biti u svetu muzike. Ipak, nekako me je pevanje me jako, jako rano inficiralo.
Story: Kako teku pripreme za predstojeći Eurosong?
Žak: Pripreme teku jako dobro za sada, do Eurosonga ima dva meseca, do našeg odlaska mesec i po dana. Čini se puno, ali je zapravo to još jako malo vremena za sve ono što bismo još hteli da uradimo u vezi s nastupom. Imam malo vremena da se bavim sobom, ali se nadam da će u sledećem mesecu biti malo lakše kada postavimo tehničke stvari na noge.
Nastavak na sledećoj strani.
Story: Imate li tremu ?
Žak: Postoji izraziti osećaj odgovornosti i osećaj da ne smem da razočaram. Siguran sam da će to biti tamo još izraženije, ali ja obično kada stanem na pozornicu kažem sebi: Sada ili ćeš to dati ili ćeš imati probleme sam sa sobom (smeh).
Story: Na šta vas asocira Beograd?
Žak: Sve je povezano s muzikom. Na moju dragu autorku i prijateljicu Aleksandru Milutinović... Na vrhunsku pevačicu i još jednu dragu prijateljicu - Mariju Šerifović. Na još jednu super talentovanu kantautorku Aleksandru Kovač. Na humor TV serija i filmova...
Story: Da li imate omiljenu destinaciju u našem gradu?
Žak: Restoran Novaka Đokovića, Bašta, Knez Mihailova...
Story: Koje biste svoje vrline i mane izdvojili?
Žak: Iskren, uporan, pošten, spontan, nesebičan... Poneke vrline ponekad su možda i mane. Teško je govoriti o sebi, trebalo bi pitati druge. Kako ono kažu - privatni poroci, vrline javne! (smeh) Ma ne, kod mene je sve transparentno, volim otvorenost, karte na sto, pa da vidimo.
Tamara Ristić Kezz: Mnogi su pokušali da mi ukradu osmeh, ali nisu uspeli
Story: Kako izgleda romantični Žak?
Žak: Volim romantiku, iznenađenja, za posebne prilike zaista dajem puno truda i uživam da pokazujem pažnju i ljubav... Činim to i gotovo svaki dan posebnim gestovima... Za 10. godišnjicu braka, supruzi sam poklonio nekoliko romantičnih dana u Opatiji bajnoj, bilo je predivno... Posvetio sam joj par pesama koje sam napisao...
Story: Vaš moto je...?
Žak: U dobru se ne uzvisi, u zlu se ne ponizi... Tome me je naučila moja pokojna baka Manda.
Story: Šta savetujete vašu decu - ćerku Sofiju i sina Davida?
Žak: Sofija i David moja su najveća ljubav, motiv, inspiracija. I supruga Brigita i ja ih odgajamo da odrastu u poštene, vredne ljude, učimo ih skromnosti, marljivosti, da budu svoji...
Story: Beogradski fanovi čekaju vaš koncert. Hoće li ga biti skoro?
Žak: Velika mi je želja održati koncert u Beogradu, pred beogradskom publikom, koja na poseban način doživljava muziku. Biće to nezaboravno muzičko druženje i siguran sam da će se ubrzo desiti - jedva čekam!
