1. Gorane, prošle godine ste održali fenomenalan koncert u Sava centru. Kako posle godinu dana gledate na njega i da li ste zadovoljni kako je prošao?
Sava centar nosi jednu atmosferu odgovornosti. Svirati u toj dvorani je velika priča, i 'Vagabundo band' i ja imamo posebnan odnos prema tom nastupu. Ali, na stranu naš deo, publika je glavni razlog uspešnog ili neuspešnog koncerta. A Beograd ima veliko srce za pesme koje pevam, tako da je to uvek ljubavni susret."
2. Idejni ste tvorac mjuzikla "Naša bila štorija" u kojem, pored Vas, učestvuje i Severina, Danijela Martinović, Giuliano i drugi, a izdali ste i dve pesme. Šta možete reći o celokupnom projektu? Kada ste došli na ideju da započnete tu priču? Kakva je saradnja sa kolegama ?
Nenad Ninčević i ja smo često i dobro stvaralački sarađivali. Jedan dan, nakon što smo napisali dve pesme za moj album 'Dite jubavi', pašalio sam se i rekao da bi, da smo petnaest dana skupa, napisali mjuzikl. Nekoliko meseci posle, našli smo se u Opatiji gde smo nastupali. Jedna trosatna šetnja sunčanom Opatijom je iznedrila ideju za 'Našu bilu štoriju'. Sam stvaralački rad je bio vrlo inspirativan i išlo nam je sjajno.
Svaki put kad bi se našli, komponovali bi pesmu, pa je svih šesnaest pesama nastajalo u gotovo nerealnom ritmu. Naime, nije problem napisati pesmu za jedan dan, ali da to bude šesnaest puta i na visokom nivou... Nenad zna moje mogućnosti i ja njegove, tu nema fušeraja, radi se dok nismo obojica zadovoljni, stajemo tek kad je srce na mestu. Božji dar... A saradnja s pevačkim delom ekipe je bila posebna priča. Jer, to su sve ljudi i umetnici visokog kalibra, sjajnih i dugih karijera i naviki na najbolje.
Goran Karan: Nadam se da ću ispraviti greške (FOTO)
Za mene je to bila malo drugačija uloga, zato što sam iz kolegijalnog ekipnog rada prešao na nivo u kojem je trebalo da kao kompozitor dobro emocionalno objasnim traženo i podstaknem svakog da se inspirisano služi svojim prepoznatljivim stilom. Dakle - igrač i trener. I, s velikom radošću to kažem, svi su mi dali ne samo ono što znaju o zanatu, nego i entuzijazam, srce i trud... Severina je plakala tokom snimanja pesme 'Ispovid'. Tedi je doneo toliko lakoće i svetlosti u saradnju, da sam mu zahvalan doveka. Danijela je bila prepuna životne radosti i stalno davala pozitivne vibracije.
Giuliano je čak našao i nove izražajne mogućnosti... imstrumentalisti su takođe dali svoje najbolje; od Nenada Šiškova, aranžera i producenta, Nikše Bratoša na žicama, Petera Soavea na harmonici... učestvovalo je četrdesetak muzičara, svima hvala. Naposletku, radili smo skoro tristotine različitih mikseva, dok nismo došli do toga da ti, kad slušaš, uši dobiju i nos i oči, pa ti zamiriše more i vidiš neku svoju dragu osobu..."
Nastavak intervjua čeka vas na idućoj strani teksta...
