Izjavom: Upucao bih devojku kada bih je video u društvu drugog muškarca, datoj u emisiji Balkanskom ulicom na RTS-u, tridesetjednogodišnji glumac Vuk Kostić uzburkao je prošle nedelje domaću javnost. Osudilo ga je udruženje Labris koje štiti prava lezbijki, a nacionalna televizija uputila je zvanično izvinjenje. Međutim, u intervjuu za Story Vuk tvrdi da je pogrešno protumačen i otkriva šta bi sve učinio za deset godina mlađu Anu, kojoj je pre tri meseca poklonio i verenički prsten, dok su se odmarali na Crnogorskom primorju. Kostić priča i o ulogama kojima je posvećen u poslednje vreme, ali i o tome koliko mu je život promenila smrt oca Mihajla-Pljake Kostića, koji je preminuo od leukemije.
Story: U komadu Igra u tami, u Pozorištu Boško Buha, igrate Obrada, najokrutnijeg negativca. Da li je uloga takva sama po sebi ili ste joj dali lični pečat?
- Jug Radivojević i Viktor Savić zvali su me da igram u tom komadu Đorđa Milosavljevića i pristao sam a da prethodno nisam ni pročitao tekst. Čim sam se vratio iz Republike Srpske, gde sam snimao film Neprijatelj sa Dejanom Zečevićem, počeo sam da spremam ulogu. Ispostavilo se da je Jug odlično pogodio rolu za mene. Budući da srž priče govori o trgovini belim robljem, komad opisuje ljude bez skrupula koji ne znaju šta je patnja. Koliko god volim da stupam u kontakt sa različitim ljudima, nikad nisam upoznao tako okrutnog čoveka kao što je Obrad. Ipak, iako sam imao mogućnost da izmaštam taj lik, dao sam mu lični pečat. Niko tako dobro ne psuje u predstavi kao Obrad.
Story: Ima li to sličnosti s vama privatno?
- Ne, ne psujem privatno. Nisu to prostačke psovke, već one duhovite i zanimljive.
Story: A jeste li vi i privatno okrutni?
- Bogu hvala pa nisam. Mada, takva su vremena pa mnogi žele da me svrstaju u tabor kojem ne pripadam. Ja sam, u stvari, dobrica koji je zarobljen u telu grubijana. Ali, ko me ne poznaje, ne može ni da izmašta kakav sam lik. Emir Kusturica mi je pomogao da spoznam sebe dajući mi primer Klinta Istvuda, koji je zbog karijere zasnovane na ulogama grubijana dobio imidž takvog čoveka i privatno. Međutim, narod je takav. Sve uzima zdravo za gotovo. Pevač koji peva balade, uvek izaziva reakcije tipa: Jao, kako je on nežan i predivan, a da pri tom taj čovek privatno nema nikakve sličnosti sa svojim scenskim alter egom. Sreća je što ima posla i gađaju me uloge loših momaka, a nesreća je što su one pogrešno shvaćene pa ih pojedinci poistovećuju sa mnom privatno i misle da sam razbojnik. Mada, nije loše što se ljudi primaju na to što radim jer to znači da sam uverljivo odigrao sve uloge koje su mi dodeljene.
Story: Obrad koga igrate kokainski je zavisnik. Kako se vi branite od poroka?
- Jednostavno, ništa od opasnih poroka nije me privlačilo. Ako je to porok - volim da igram karte i da popijem sa drugarima, a kada je atmosfera dobra, uvek završim na stolu, a ne ispod njega. Volim da popijem jednu čašicu pre predstave jer sam na sceni uvek prilično aktivan. Ali, da bih savršeno vladao scenom, nije baš dobro da uzimam više od jednog pića (smeh). Ponekad uradim i koji sklek u garderobi da bih se zagrejao za akrobacije ukoliko ih ima u predstavi. I to je sve.
Story: Pomalo se razlikujete od svojih kolega koji često glume i kada su privatno na nekom javnom mestu. Da li vas skupo košta to što niste podvojena ličnost?
- Nisam stigao da pitam ćaleta neke stvari i zato tek sada shvatam kakav bi odnos trebalo da imam sa medijima. Međutim, naučiću ja to, ima vremena. Vojin Ćetković Ćetko je jedan od onih kolega koji su me oduvek savetovali da se sa svima slikam i da im potpišem autogram. U tom smislu ne mogu nikoga da odbijem i ako je to osobina koja me izdvaja od pojedinaca, bolje za mene. Svakome od nas prija da nas ljudi prepoznaju. Ne krijem se ni od koga, svuda idem na glavni ulaz, ne maskiram se... Kada izađem, volim da se zabavim, popijem i sve to radim javno.
Story: Koliko je devojaka bilo s vama samo zato što ste poznati?
- Devojkama koje na taj način razmišljaju, svejedno je da li sam to ja, Kičić, Glogovac, Trifunović ili Lepi Žika. Potpuno su ravnodušne jer one ne gotive to što sam ja Vuk Kostić, pomalo čudan i starinski tip.
Story: Svojevremeno ste izjavili: U meni ima toliko ljubavi, pa mi je jedna devojka nedovoljna? Razmišljate li još tako?
- Da, jednom sam to rekao, ali drugačije je sada jer se trudim i učim da svu ljubav usmerim samo na jednu ženu. Svi se menjaju, pa i ja.
Story: Zar devojke ne vole to što ste pravi balkanski mačo men?
- Možda sam pomalo staromodan tip, ali nisam tipičan Balkanac jer se i prema finim devojkama, a i prema onima koje to nisu, ophodim na isti način i sa istom dozom poštovanja. One koje su gledale moje filmove, očekuju da na njih vrištim i čupam ih za kosu. Kada to ne uradim, začude se jer misle da je problem u njima ili me pitaju zašto sam neraspoložen. Obično se zbune misleći da sam bahat, a ja sam u stvari ćutljiv i pristojan momak. Nikada ni na koga ne vičem niti skrećem pažnju na sebe. Kada izlazim, provodim se fenomenalno, ali to nisu bahati provodi gde ja vučem tri devojke za suknju i ljubim se s pet nepoznatih osoba.
Story: Ali, ipak vam pripisuju imidž kontroverznog momka. Ili bar takav utisak ostavljate tokom burnih noćnih provoda?
- Ma potpuno sam tih i povučen. U gužvi me niko ne bi primetio. Možda imam unutrašnji demonski nagovor šta bi trebalo da radim, ali ne sprovodim u delo sve ono što mogu da izmaštam. Jedan od najluđih provoda dogodio mi se kada sam imao dvadeset i jednu godinu i prvi put sa Srdanom Golubovićem otišao u inostranstvo. Bili smo u San Sebastijanu na žurki jedne poznate španske glumice, na koju sam ja otišao u trenerci. Prišao sam šanku i zatražio sva pića s druge police. Misleći da loše govorim engleski, konobar se obratio Srdanu koji mu je ponovio: Dajte ovom dečku sva pića s druge police. Konobar je mislio da ne mogu sve to da popijem, a ja sam s dvadeset i jednom godinom mogao sve. Nakon toga počeo sam da brejkujem i đuskam u društvu pevačice Ane Stanić. Prisutni su nas posmatrali sa strane, ali u jednom momentu, misleći da je reč o performansu, okružili su nas i počeli da igraju.
Story: Jeste li se bavili brejkdensom?
- Samo u spotu za pesmu Marginalan type grupe Sunshine, koji je režirao Srdan.
Story: Volite li da svojom spontanošću razbijate uštogljenu atmosferu i kada se provodite u Beogradu?
- Prilično sam opušten, naročito kada izađem u klub Teatro kod prijatelja Vlade, gde su me nedavno slikali sa tri devojke, od kojih je jedna moja Ana. Napisali su da volim sendvič, a da Ana nije bila sa mnom, našao bih se u problemu. Šalu na stranu, ne bi mi ništa rekla jer me voli i veruje mi, ali u svakom slučaju bilo bi mi neprijatno da sam bio u društvu dama koje nisu njene drugarice.
Story: Na koji način bi Ana reagovala da u novinama osvane tekst o tome kako ste je, navodno, prevarili?
- Ne bi mi ništa rekla jer je sigurna, pre svega u sebe, pa onda i u mene i moju ljubav prema njoj.
Story: Jeste li i vi sigurni u sebe i da li ste samo pogrešno protumačeni kada ste izjavili: Upucao bih devojku da je vidim u društvu drugog muškarca?
- Nisam ljubomoran lik. Ana zna da bih umro za nju, a kamoli da dozvolim da joj padne dlaka s glave. Rekao sam to u šali, a u novinama je nakićeno da sam uz to dodao: realno, sigurno, iskreno, krvi mi moje junačke... Ljudi koji me poznaju, znaju da sam blage naravi, a oni drugi i ne treba da me znaju.
Story: Smeta li vam što se ta vaša izjava poredi sa slučajem Kapisoda – Pajčin?
- To je stvarno neumesno. Emisija je snimljena pre nego što se desila ta tragedija. Svako ko ju je gledao može da se uveri kako sam to rekao u šali. Nemam potrebe da se bilo kome pravdam jer sam ovim primerom samo poentirao ono što sam znao odranije: Mogu da odigram koju god ulogu i da budem najtalentovaniji glumac na svetu, ali nisam interesantan dok ne napravim neki skandal.
Story: Šta vam je Ana rekla nakon pompe koja se podigla oko te vaše izjave?
- Čula je za to od drugarice i nasmejala se. Čak mi je poslala i poruku: Volim te najviše na svetu, ali molim te nemoj više da me tučeš. Njena podrška u ovoj priči bila mi je najbitnija. Zvala me je i autorka Vesna Dedić da mi se izvinjava jer je izjava pomalo izvučena iz konteksta u montaži. Uveravala me je rečima da se za osam godina koliko postoji emisija, nikome ništa slično nije dogodilo. Nas dvoje smo se nakon tog mog odgovora smejali, ali to nije viđeno i ne smatram da je montažer kriv jer i da je meni neko dao emisiju na gledanje pre emitovanja, ne bih se setio da to izbacim, budući da je reč o sasvim bezazlenoj šali.
Story: Planirate li ženidbu?
- Ne znam, neću još da se ženim, ali u takvim sam godinama da želim decu. Mada, Ana je tek prešla dvadesetu i ne bih voleo da joj uskratim mladost i zezanje. Ona bi sa mnom tek trebalo da se provodi, a ne da odmah upada u neku ozbiljnu i odgovornu priču. Ni ja nisam dovoljno zreo jer da jesam, bio bih odmeren i promišljen. Možda se oženim za desetak godina. Voleo bih svadbu na Mokroj gori na kojoj bi mi kumovali Mika Aleksić i moj drugar iz detinjstva Radojica Nikolić. Tako bih samo krunisao ta dva predivna prijateljstva.
Story: Da li biste više voleli da imate sina ili ćerku?
- Dva sina i ćerku, a možda i tri sina. Doduše, na ćerku bih morao neprestano da motrim jer su takva vremena.
Story: Jeste li vi imali oslonac u svom, godinu dana starijem bratu Nestoru koji živi u Dubaiju?
- Naravno. On je obazriviji, promišljeniji... Ja se rukovodim srcem, a on razumom, onako kako bi trebalo.
Story: Pita li vas mama kada će ženidba?
- Ne, rekla mi je samo: Sine, sam ćeš ti to prepoznati. Sakupljam savete od svojih prijatelja - onih koji se venčavaju, a i od onih koji se razvode. Svi su mi rekli da se vrata, u pravim situacijama, sama otvaraju.
Story: Jedna ste od malobrojnih domaćih javnih ličnosti koja, čini se, ništa nije imala od toga što joj je otac bio slavni glumac?
- Naprotiv, imao sam sve, počevši od genetske predispozicije, pa do okolnosti koje su me dovele tu gde jesam. Svako ko je znao Pljaku, bio je svestan kakav smo soj mi Kostići. Bio bih polaskan i da dobijem ulogu samo zato što sam Pljakin sin, ali nijedan reditelj me ne angažuje zbog toga jer mu je jedino bitno kakav sam na sceni. Niko neće da se bruka s glumcem koji nije dovoljno dobar samo zato što je on nečiji sin.
Story: Koliko vam je očeva smrt bila težak udarac pred diplomski ispit i film Apsolutnih sto, koji vas je proslavio?
- U tom trenutku bio sam poljuljan, ali srećom uz mene su bili dragi ljudi koji su me iščupali iz te situacije. Naravno da sam isprva bio izbezumljen jer sam ostao bez najvećeg oslonca u životu. Hrabri ljudi kakav je bio Pljaka, umeju da vas zavaraju. Kada odrasteš s njima ne razmišljaš da može bilo šta da ti se desi. Takav sam i ja bio jer je uz mene uvek bio Pljaka. Vukao me je i verovao sam u nemoguće stvari. Bio sam uveren da ni mom ocu ne može ništa da se dogodi. Mislio sam da on može da prevari smrt i pobedi leukemiju. Ponavljao sam svima: To je Pljaka, a vi ne znate koliko je on lud i hrabar.
Story: Kako se očeva smrt odrazila na vaš odnos s majkom?
- U lancu komandovanja, do tada sam bio na poslednjem mestu. Posle mene je bio samo pas, a pre mene otac, majka i stariji brat. Četrdeset dana nakon očeve smrti, brat se odselio iz zemlje. Najednom sam iznova spoznao život jer sam morao da održavam preostalu dvočlanu zajednicu. Trebalo mi je hrabrosti i bacio sam se u taj životni vrtlog, za šta mi je posebno trebalo nerava. Ta hrabrost mi je kasnije dosta pomogla i u glumi.
Nikola Rumenić
