Nakon prerane smrti svog supruga Milorada Mandića Mande u julu ove godine, cenjena dramska umetnica smogla je snage da nastavi dalje kroz život, kako scenski, tako i onaj privatni. Nova pozorišna sezona za glumicu Anastasiju Mandić počela je veoma uspešno. Nedavno je imala premijeru Narodne drame Olge Dimitrijević, u režiji Bojane Lazić u Narodnom pozorištu, svojoj matičnoj kući, a 25. decembra očekuje je i prva izvedba pozorišno-muzičkog spektakla Pepeljuga na sceni Sava centra. Anastasija tumači ulogu kraljice u ovoj adaptaciji čuvene bajke, u kojoj učestvuje ukupno 30 izvođača, s raskošnom scenografijom i kostimima koje čini više od 120 veličanstvenih balskih haljina, tako da će ova predstava bez sumnje ostaviti bez daha decu, ali i odrasle.
Kako sada uspevate da uskladite poslovne i privatne obaveze?
- Moje poslovne obaveze iste su od 1996. godine, kada sam postala stipendista Narodnog pozorišta, a posle i stalni član ansambla. Igram moj redovni pozorišni repertoar, upravo sam završila snimanje Sinđelića, odigrala premijeru predstave Narodna drama i sad, s velikim zadovoljstvom i žarom, radim Pepeljugu. Radujem se svakom nastojanju da se pozorište približi deci jer to je upravo način da se najmlađa publika neguje i obrazuje. Vrlo lako usklađujem obaveze, jer sam ih oduvek imala, samo što sada ljudi to više primećuju zbog forsiranja u medijima.
Anja Mandić 3 meseca nakon Mandine smrti: Moram da nastavim da živim moj život
U Narodnom pozorištu nedavno ste imali premijeru predstave Narodna drama, kako ste zadovoljni načinom na koji ste doneli ulogu Jelice?
- U dogovoru s rediteljkom Bojanom Lazić uspela sam da sprovedem baš sve što sam poželela da odigram u predstavi. Jelica je bila veliki izazov, jer često sebi postavljam pitanje da li mi roditelji, iz ogromne ljubavi i najboljih namera prema našoj deci, napravimo i najveće greške. Kod nas u društvu dete se ne osamostaljuje, ne nastavlja svoj život, bez naših uplitanja i prevelikih očekivanja. Iz straha da ne pogrešimo i jurnjave zbog obezbeđivanja egzistencije, propustimo da upoznamo decu. A da ne govorim o tome šta se sve našim mališanima nameće da bi bilo u redu, kao i po redu, važno da urade. Prvo da završe škole, fakultete, mastere, da se zaposle, pa da zasnuju porodice. Ni društvene okolnosti ne pružaju im takav redosled događanja, pa zašto mi to od njih zahtevamo? Jelica je moj omaž roditeljskom strahu od nepoznatog, velikoj ljubavi prema bližnjem, ženi koja ume da trpi, koja je stub porodice i koja ima pravo da se ne snalazi u novim situacijama.
Narodna drama izazvala je oprečne reakcije zbog folk pesama i scena ljubavi dve žene. Kako ste vi reagovali na komentare koji su se pojavili u medijima?
- Predstava i treba da postavlja pitanja i da pobuđuje različite reakcije. Legitimno je i ako se nekom ne dopada. Mislim da je Bojana Lazić sa autorskim timom napravila vrlo promišljenu stvar. Ispričali smo univerzalnu priču o ljubavi i slobodi, o onom što nam je nametnuto, što nas plaši. Rečju, o nepredvidivom životu. Od vremena kad se antička drama igrala na sceni nacionalnog teatra, što je uvek na redovnom repertoaru, valjda ne bi trebalo da postoje tabu teme. Mi se ne bavimo atrakcijama niti imamo potrebu da šokiramo. Te folk pesme koje koristimo deo su scene svadbe i tu ne vidim ništa sporno. To slavlje i preterivanje u svemu i jesu deo našeg mentaliteta. Sena Đorović maestralno igra pevačicu Branku, te njena poslednja narodna pesma, glumački izvedena, zvuči kao čista poezija. Pozorište je moćna stvar. Nije tu samo da zabavlja već postavlja pitanja i daje odgovore, tera na razmišljanje. Dakle, nije ovo priča samo o istopolnoj vezi već mnogo više, presek svih nas, društva, pa i onoga što se trudimo i pravimo da ne vidimo, kao i naših najdubljih strahova.
Kako teku pripreme za pozorišno-scenski spektakl Pepeljuga čija je premijera zakazana za 25. decembar?
- Divna je energija na probama. Sad je onaj najkreativniji deo, kad se osmišljavaju stvari, kada se traga za načinom kako koji lik govori, igra, ponaša se. Radni dan traje dugo. Trčimo s probe na probu, što jeste izazov. Mjuzikl za decu retko se dobija u karijeri, s obzirom na to da ih kod nas nema zato što su skupi za realizovanje i teško isplativi. Zbog profesionalizma i želje da sve bude baš kako treba, s radošću se okupljamo na probama.
Anastasija Mandić: Elegancija inspirisana snagom
U podeli su uglavnom nešto mlađe kolege. Jesu li tražili savete od vas tokom proba ili ste i vi možda nešto od njih naučili?
- U podeli su pre svega vrhunski pevači koji imaju zahtevne numere. Iako su mladi, odlično osećaju stvar i pošto imaju velike zadatke, rade punom parom. Mislim da je dobro što će steći jedno ovakvo iskustvo. Kao što mogu ja njima da se nađem sa savetom, pod uslovom da žele da čuju, tako su i oni vrlo dragoceni saradnici. Ne volim nikoga da opterećujem, mislim da svako treba da nađe svoj put, zato ne komentarišem njihov rad, ukoliko me neko ne pita.
Učestvuju i oni kojima gluma nije osnovna profesija, poput Sare Jo i Ane Kokić, kako je bilo sarađivati sa njima?
- Sa Sarom Jovanović već sam igrala u pozorištu, tako da u njenu energiju i dar nimalo ne sumnjam. Ana Kokić i Ana Grubin pokazale su da umeju veoma dobro da se transformišu i naprave zanimljive pojave. Marijana Mićić je toliko brilijantna i duhovita, da je pravo zadovoljstvo gledati je. U to su ljudi već imali prilike da se uvere. Marko Mandić je šarmantna pojava na sceni i vidim da je idol mnogim klincima. A Jelena Gavrilović ima ozbiljnu karijeru, znanje i iskustvo, tako da treba samo da se prepustimo i dozvolimo da nas rediteljka Isidora Goncić vodi kroz ovu čaroliju.
