Iz sveta kroz koji korača samouvereno glumica Anastasija Mandić uzima samo one inovacije koje se uklapaju u njenu sliku o modernom. Majčinstvo joj je pre dve godine donelo neizmernu radost, ali i višak kilograma s kojima nije umela da se bori sama. Zato joj rezultati intenzivnih treninga nisu omogućili samo kupovinu garderobe u njenom standardnom konfekcijskom broju, već i zdraviji način života. Nova saznanja s kojima se susrela u najlepšim godinama života, ovoj simpatičnoj tridesetpetogodišnjoj umetnici samo su pojačala želju da kroz neobične odevne kombinacije ispoljava svoje želje, prohteve i emocije. To neprestano radi i na sceni odevajući čarobne kostime, a uskoro je očekuje sto pedeseto izvođenje predstave Ljubavnik velikog stila u kojoj igra sa suprugom Miloradom Mandićem. Menjajući uloge u svakodnevnom životu, od majke, supruge do prijateljice, Anastasija menja i svoju garderobu, pa koliko je posebnom čine svečane toalete, tako ne može da odoli ni trenucima koje provodi u trenerci.
Kako ste se odlučili da intenzivne vežbe postanu deo vašeg života?
- Tokom rizične trudnoće morala sam da ležim, a potom sam dojila četrnaest meseci, tako da mi se od neaktivnosti pojavio i bol u kičmi. Tragajući za mestom na kojem mogu da povratim liniju, upoznala sam Marka Petrovića, koji je položio master za ličnog trenera, i on mi je na osnovu moje fizičke kondicije i mog metabolizma odredio poseban program. Korigovala sam ishranu i počela da radim zahtevne vežbe. Za tri nedelje primetila sam poboljšanje, nestao je bol, podigla sam nivo izdržljivosti, tako da sada mogu da ispratim ceo dan svog sina Andrije bez popodnevnog odmora.
Da li vam je bio problem da sa promenom konfekcijskog broja kupujete novu odeću?
- Čim bih kupila novu stvar i otišla na novi trening, Marku sam govorila: Vidi šta sam ti kupila. Sada se šalimo pa me u prostorijama za vežbanje zovu redov Mandić, a ja Marka iz milošte zovem Mengele. Kad pomislim da me nadljudskim moćima natera da uradim neku vežbu za koju verujem da nemam snage, onda postaje Molder. Smršala sam šest, sedam kilograma, ali sam bila zbunjena kada sam videla svoje mišiće. Sigurna sam da ne bih stigla do carskog reza, niti bi mi trudnoća bila rizična da sam ranije počela da vežbam. Marko me, na radost mog supruga, priprema za drugu trudnoću.
Može li se reći da preferirate sportski stil?
- Imam faze kada se oblačim sportski, što mi posebno prija otkad sam postala majka jer često moram da budem Lara Kroft - spremna da svog mališana u svakom trenutku spasem iz raznih nedaća u pesku. Nemam uzore u oblačenju, ali volim da vidim žene sa stilom, one koje su zakopčane do grla i u samo jednom detalju mogu da pokažu svoje fizičke kvalitete.
Dopada li vam se postojeći trend?
- Ne, jer se ne razdvaja šta je za dan, šta za noć, šta priliči kojim godinama. Bila sam iznenađena kada sam videla kako je Miloradova ćerka Marija na maloj maturi jedina izgledala u skladu sa svojim godinama, dok su njene vršnjakinje imale potrebu da izgledaju starije.
Nosite li ikad elegantne haljine?
- Počela sam da kupujem haljine koje skladištim u ormaru, pa onda tu svoju zavidnu kolekciju onih bez leđa ili potpuno uzanih pokazujem drugaricama. Obučem ih retko, obično na nekim rođendanima, slavljima ili kada odem u pozorište sa drugaricom. Imam prijateljicu koja mi naredi da ne smem da dođem u farmerkama kod nje na ručak, pa takođe izaberem neku od tih haljina.
Mora li provokacija u odevanju da bude eksplicitna?
- Nema ništa lepše nego kada vidim ženu u kostimu, ili mladu devojku u farmerkama, košulji i baletankama. Izazov mi je da vidim lepu negovanu ženu koja vodi računa o sebi, koja ume lepo da hoda, koja ima stav. Nikada ne kombinujem mini suknju i štikle, jer kada nosim kratku suknju, obuvam grilon čarape.
Da li je tačno da ženama više prijaju komplimenti drugih žena?
- Divno je kada od žene dobiješ kompliment, znači da je prepoznala da si zadovoljna. Znam kako moja braća gledaju na lepši pol, pa u šali kažem kako ipak više volim da dobijem pohvale za svoj izgled od žena.
Koliko su oni svojim komentarima uticali na građenje vašeg stila?
- Od četrnaeste godine rasla sam uz dva supermuškarca, Milana i Uroša Kalinića, jer su naši roditelji, moj tata i njihova mama, živeli zajedno. Od tada se smatramo braćom i sestrom, a Uroš mi je bio i kum na venčanju. Prošli smo period u kojem su me nagovarali da budem ženstvenija, što sam uporno odbijala. Sada kada vežbam Milan mi često kaže da preterujem i da nije dobro za ženu da bude tako mišićava. Uticali su na formiranje mog stila, baš kao što je to činio i moj pokojni očuh, glumac Miloš Žutić. Voleo je da sve bude kao sa dvora, stvari od tvida i u cipelama poput onih koje je nosila Meri Popins.
Koji su najneobičniji detalji koje imate?
- Čizme, koje mi je suprug zabranio da nosim kad izlazim s njim, jer im je palac odvojen od ostalih prstiju pa izgledaju kao papak. Neobične su, ali ih volim. Sigurna sam da kada me mnogi ljudi u njima vide, pomisle: Evo je čudna glumica! Kupila sam ih u radnji gde je stiglo svega dva para, od kojih je drugi kupila jedna kostimografkinja. Imam i kecelje koje se umotavaju oko pantalona. Kada tako unesem u kuću neke nesvakidašnje stvari, muž me u šali pita: Za koju smo predstavu to kupili? Imam nekoliko sakoa koji više pripadaju epohama nego savremenom dobu.
Kupujete li radije stvarčice za sina ili za sebe?
- Kupujem svima. Milorad ima troje dece iz prethodnog braka Mariju, Marka i Filipa, a najveći izazov mi je bio da kupujem Mariji jer je devojčica. Obožavamo rođendane i praznike. Dvadeset dana pred Novu godinu krećem u šoping jer ne volim gužvu. U inostranstvu su kupovine ipak najzanimljivije. Dok sam ja u radnji, Milorad me kao strastveni pušač čeka ispred. Kad primetim da sam se zadržala, istrčim iz prodavnice i dobacim mu: Popuši još jednu! Jednom je ušao u butik, našao me i rekao kako je popušio celu paklu!
Koliko vam je važno da ste stilski usklađeni kada izlazite zajedno?
- Nismo opterećeni time. Moj suprug je uvek u kežual fazonu, ali se ipak nikada nije desilo da sam ja u štiklama, a on sportski odeven.
Kako se desilo da zavolite ljubičastu boju?
- Godinama su mi govorili kako je baš ona baksuzna za pozorište, a to mi je posebno ponavljala moja baka koja je takođe bila glumica. Odjednom sam počela da kupujem stvari ljubičastih nijansi, možda je presudilo i to što mi je Miloradova bivša žena Sonja rekla da mi lepo stoji, ali ipak još nisam hrabra da nešto u toj boji ponesem u pozorište.
Postoji li kostim u pozorištu koju jedva čekate da ponovo obučete?
- Lepršava haljina iz Šekspirovog komada San letnje noći mi je omiljena, dok mi je najteži kostim bio u predstavi Pop corn. Igrala sam Plejbojevu zečicu, kostim je sve na telu ocrtavao, što mi se nije dopadalo. Kostimi su uglavnom od sintetike ili vune, pa ne mogu da budu prijatni. Predstave u kojima nisam igrala, a imaju prelepe kostime, jesu Pozorišne iluzije i Bogojavljenska noć.
Čuvate li odeću koju ne nosite?
- Imam stvari koje godinama nisam obukla, ali redovno idu na hemijsko čišćenje. Ne čuvam ih zato što znam da se moda vraća, već mi se jednostavno dopadaju. Moja moda je moja slika sveta. Tako može da prođe mnogo vremena da mi se cipele sa platformom dopadnu, iako ih niko više ne nosi.
Može li se za vas reći da ste žena koja ne robuje fizičkom izgledu?
- Robujem kremama, manikiru i pedikiru pa moja mama kaže kako ću teško podneti starost. Smatram da greši jer sam na vreme preduzela neke mere. Volela bih da sa šezdeset godina budem očuvana i da izgledam kao Meril Strip, Helen Miren ili čak kao Madona. Miloradovu decu iz prethodnog braka Marka, Mariju i Filipa veoma često konsultujem kada treba nešto da se kupi. Strogi su kritičari i retko greše. Oko mnogih ženskih saveta slušam i svoju veoma blisku prijateljicu Dudu Mijatović, koja mi je pomogla da zakoračim u svet fizičke aktivnosti.
Jasmina Antonijević
Tekst je objavljen u 157. broju magazina Story, 29. septembra 2008. godine.
