Miljenik publike, kritike i reditelja, čest gost na scenama beogradskih pozorišta, markantni Nikola Ristanovski (47) uskoro će se publici predstaviti u crnohumornoj komediji Igla ispod praga, koji u naše bioskope stiže nakon premijere 12. decembra u Sava centru. U rediteljskom prvencu Ivana Martinovića, koji je i crnogorski kandidat za Oskara, Ristanovski igra s glumcima iz čitavog regiona – Sekom Sablić, Bogdanom Diklićem, Ljubomirom Bandovićem, Leonom Lučevim, Draganom Dabović... Za Story govori o liku sveštenika Petra i saradnji s kolegama, otkriva šta ga decenijama drži zaglavljenog u glumi i zašto nikada ne bi menjao profesiju.
Iva Štrljić iskreno o ljubavima i izneverenim očekivanjima: Ne plašim se da ću ostati sama
Story: Igrate tvrdoglavog popa Petra u filmu Ivana Marinovića Igla ispod praga. Kakav je to lik?
- Nikad ne umem da objasnim lik, a kada bih to znao, verovatno ne bi bilo potrebe da ga igram. Veoma je teško odrediti da li je neko dobar ili loš, veliki ili mali... Nije lako opisati lik, a sve je više karaktera koji su i jedno i drugo i nešto treće, a upravo to me zanima u glumi. Pop Petar brani neke svoje stavove, principe, strahove, radosti, čežnje, ljubavi, ali on uvek sumnja u ono što brani. Ispostavi se da je on još jedan od likova u večitoj ljudskoj dilemi.
Story: U svetu u kome je novac najvažniji, Petar se bori protiv vetrenjača. Da li se i sami ponekad tako osećate?
- Svako razuman nalazi se u raskoraku između materijalističkog i sveta ideja, za koji slutimo da postoji. Po tome Petar je vrlo blizak svakom čoveku, pa i meni. Teško je reći da se on bori protiv tog sveta, pre protiv sebe u tom svetu. Naravno, tu bitku nikad ne može da dobije.
Story: U filmu ste sarađivali s ekipom iz celog regiona, ko je na vas ostavio poseban utisak?
- Nikada nisam radio s toliko utisaka. Predivni partneri, tačna podela, vrlo bliska saradnja, veliko razumevanje, isti smisao za humor, bez obzira na to da li su to zaista veličine ili neki ljudi koji se prvi put pojavljuju. Reditelj je pokazao neverovatnu sposobnost da okupi ljude sličnog senzibiliteta oko jedne teme i to je jedan od najvažnijih trenutaka što se tiče postojanja ovog filma. Od prvog do poslednjeg glumca, svi su na mene ostavili zaista snažan utisak i naučio sam mnogo toga.
Story: Verujete li da region povezuje ono što nazivaju zajedničkim kulturnim prostorom ili je ta saradnja neophodna zbog malih tržišta?
- Ne zanimaju me mala ili velika tržišta. Verujem u to da ljudi koji se razumeju, govore vrlo sličnim jezicima, imaju jedan mentalitet, isto podneblje, slične strahove i nadanja, treba da sarađuju i pričaju zajedničke priče. To ne može omeđiti niti rat, niti granica, niti planine, niti more. Priče su nam zajedničke i treba zajedno da ih ispričamo, u to nema sumnje.
Saša Matić: Porodica je moje najveće utočište
Story: Svojevremeno ste rekli da kao dete niste maštali da postanete glumac, da ste teško upisali Akademiju i zapravo zaglavili u glumi. Mislite li i danas tako i možete li uopšte da se zamislite u nekoj drugoj profesiji, recimo arhitekturi koju ste upisali kao rezervu?
- Ne znam. Još sam zaglavljen u ovom poslu koji neobično volim. Ono što znam jeste da bih u svemu tražio isti kvalitet, neke kriterijume koje sam našao u ovoj profesiji – isto zadovoljstvo, nadanja, perspektive. Nikad se ne zna šta je čovek zapravo po zanimanju. Dok glumim, imam utisak da radim i nekoliko drugih poslova koji idu pod tu kapu. To i jeste privilegija moje profesije.
