VEliki povratak

Vesna Pisarović otkriva: Iskusila sam jedno radikalno preobraženje... (FOTO)

0
Hrvatska pevačica Vesna Pisarović nakon dugogodišnje karijere u pop muzici šokirala je muzički svet kada se krajem 2000. godine potpuno okrenula džezu.
foto: Promo
foto: Promo

Trenutno živi u Berlinu gde sarađuje sa mnogim velikanima džez muzike. Novi projekat „The Great Yugoslav Songbook“, koji će ljubitelji džeza na ovogodišnjem 32. Beogradskom džez festivalu moći da čuju, obuhvata istraživanje nasleđa popularne muzike u SFRJ iz 50-ih i 60-ih, popularni repertoar – big bend balade, evrovizijske pesme, šansone, tvist i rani rok – u novim tumačenjima. Zajedno sa svojim džez kvartetom, predstaviće će se publici 27. oktobra u sali Amerikana Doma omladine Beograda.

 

Posle duge i zapažene karijere u pop muzici, krajem 2000-ih ste napravili zaokret, preselili se u Berlin i posvetili studijama džeza, počeli da stvarate karijeru u tom žanru. Šta je bio glavni pokretač i motiv da „počnete iz početka“ sa muzikom, odnosno da gradite karijeru u drugom muzičkom smeru? Kako sada, nakon izvesnog broja godina gledate na tu odluku i koje od ciljeva koje ste tada sebi postavili ste i ostvarili?

 

Ako u životu zaista postoje radikalni zaokreti, odnosno, doslovno, preobraženja, onda mogu iskreno da tvrdiim kako sam i ja iskusila jedno. Do džeza sam s jedne strane dolazila postepeno kroz godine, osluškujući, studirajući, upoznajući se sa različitim imenima i stilovima, s vokalnim džezom, bi-bapom, fri-džezom, džez-rokom, od recimo Bili Holidej do Koltrejna i Stiv Lejsija. No ipak, to je tokom godina bio jedan, takoreći, užitak sa strane za vreme učestvovanja u mašineriji pop muzike. Međutim, tokom jedne davne posete Berlinu u jednom malom klubu, čini mi se da je bio B-Flat, imala sam priliku da čujem slavnog džez improvizatora na saksofonu Petera Brotcmana u duetu s bubnjevima.


Pre 15 godina vladala je muzičkom scenom: Šta danas radi Vesna Pisarović? (FOTO, VIDEO)

 

Dakle, samo saksofon i perkusije, bez ikakvih drugih dodataka, pogotovo bez šećera kao aditiva: i energija koju sam te večeri doživela slušajući ovu minimalnu formu, intenzitet muziciranja, ekspresivnost i inventivnost, bili su nešto što nikada do tada nisam muzički iskusila. I u neku ruku, nakon toga više nije bilo povratka. Jer kako sam već neko vreme razmišljala kako da obogatim i transformišem pop izraz u kome sam se našla, odlučila sam da se upišem na studije džeza, prvo dodiplomski, pa postdiplomski, i uz selidbe po Evropi, nova poznanstva, nove muzičke sredine i mogućnosti, jedna je stvar vodila do druge i nekako sam se našla usred evropskog, odnosno nemačkog ’džez kruga’. No, iako sam pritom zamrznula svoje bavljenje pop muzikom, nisam nikako od nje odustala: i još uvek zapravo spremam nekoliko projekata kojima bi se izrazila više u tom smeru. Jer nije stvar u tome da upoređujem džez i pop na jedan jedostavan način, tako da kažem da je jedan zanimljiviji jer je kompleksniji od jednostavnih formi ovog drugog. Reč je o dva različita izraza, od kojih svaki ima svoj intenzitet i svoju čar.

 

Da li je i koliko bilo teško osvojiti (istu i/ili novu) publiku drugačijim muzičkim izrazom? Predstaviti svoj novi muzički pravac kolegama i kritičarima?

 

Budući da sam u Nemačkoj, a prethodno u Britaniji i Engleskoj, kretala od početka, tamo moja prošlost u pop muzici nikako nije bila prepreka: naprotiv, čak sam shvatila da to ljudi vrlo često pozitivno percipiraju, odnosno da to mogu koristiti kao svojevrsnu prednost. Jer, bavljenje džezom u evropskim krugovima, osim što je materijalno poduprto različitim državnim izdacima, stipendijama, i slično, zapravo je takođe neposredno izloženo tržištu i njegovoj logici. A tržišne su vrednosti takve da što je proizvod komercijalniji, to je takođe i više valorizovan, što mnoge džez muzičare nažalost usmerava i ka različitim kompromisima sa izrazom, formom, i tako dalje. S druge strane, na našim prostorima se ipak bavljenje muzikom percipira donekle drugačije, uz vrlo snažan jaz između mejnstirma, odnosno estrade, i svega onoga što bi bila alternativa, a gde jednako spadaju i džez i pank. Ovde tako nailazim na mnogo više čuđenja, čak i predrasuda, jer su granice ove dve sfere toliko jasno zacrtane i branjene, da je prelazak iz jedne u drugu nezamisliv. No, na kraju krajeva, verujem da muzika koja poseduje neku neposrednost je sposobna da razbija takve barijere.

 

Nastavak pročitajte na sledećoj strani

 

makonda-tracker