Story: Nedostaje li vam Beograd i koliko često dolazite u Srbiju?
- Nedostaje mi uvek i zauvek. Često dolazimo, a opet nedovoljno. Gladna sam ga... Tek kada sam otišla, shvatila sam koliko mi je bio važan, koliko je bio moj. Grad, to sada sa sigurnošću znam, čine ljudi, a dom porodica i prijatelji. Ja zato imam dva doma. To osećam u svakom dolasku i odlasku. Bilo da ih napuštam ili im se vraćam, nešto treperi u meni. Često kažem da mrzim Split jer još nisam u njemu pronašla sve ono što sam u Beogradu ostavila. To kažem u afektu ili kad sam usamljena. Ali, kako mogu da mrzim grad mog, ali i suprugovog i sinovljevog detinjstva, grad koji mi je toliko lepog dao. Treba nam vremena i strpljenja, i Splitu i meni.
Story: Uživate li da budete samo mama ili vam nedostaje posao?
- U početku, kada je Andrija bio sasvim mali, nisam razmišljala ni o čemu drugom. Bila sam preopterećena, umorna i usredsređena samo na njega. Sada, s njim raste i moja želja da nastavim da radim ono što volim i zbog čega sam se školovala. Verujem da bi me ostvarenost na poslovnom planu učinila još boljom mamom i suprugom.
Story: Da li je majčinstvo u vama probudilo želju za novim ulogama?
- Želja za ulogama ili glad za njima, za dobrim poslovima i darovitim partnerima, predstavlja nešto što glumci osećaju čim upišu Akademiju, a naročito kad se otisnu u profesionalne vode. Nema to veze sa majčinstvom ili očinstvom. Možemo govoriti o tome kako jedno ili drugo utiče na glumačku ličnost, na rad na sebi i učenje o nama samima. Ako se uzme u obzir kakvim vazdušastim nitima glumci barataju služeći se svojim telom i emocijama kao instrumentima, to može biti dragoceno istraživačko iskustvo.
Story: Hoće li vam biti teško da se posvetite poslu sada kada imate sina koji raste i zahteva sve veću pažnju?
- Privilegija glumačkog posla jeste u fleksibilnosti radnog vremena, o čemu, složićete se, većina zaposlenih može samo da sanja. Ima perioda kada se radi svakodnevno i celodnevno, a onda ih smene mirniji dani u kojima, možda, odigrate poneku predstavu. Stalno čekate i sudbina glumca ogleda se upravo u tome. U tom čekanju, onako usput, podignete nekoliko dece ili, kako bi rekao ser Entoni Hopkins, naučite da igrate šah.
Nastavak teksta pročitajte na sledećoj strani...
