Uoči jubilarnog 50. Bitefa, glumac Slobodan Beštić, koji je odrastao uz ovaj festival, govorio je o predstavama koje su ostavile dubok trag na njegovu umetničku karijeru, nagnale ga da se zanatski oproba i u nemačkom pozorištu i zauvek promenile njegov način razmišljanja.
Story: Na koji način je Bitef uticao na vas, kao umetnika i kao gledaoca?
- Siguran sam da bi moja karijera izgledala drugačije da nije bilo Bitefa. Sredinom osamdesetih, kada sam počinjao svoj profesionalni rad, odlazak na Bitef naprosto se podrazumevao, nisam tada shvatao koliko je taj festival bio značajan mnogim svetski poznatim rediteljima i trupama koje su se predstavljale ovde kod nas. Istovremeno, Bitef je školovao publiku za drugačije razumevanje pozorišta, pa je i nama bilo lakše da se upuštamo u hrabrije eksperimente. Neke su me predstave fascinirale i inspirisale.
Slobodan Beštić: Nago telo popularnije od Hamleta
Story: Šta posebno pamtite sa prethodnih festivala?
- Mislim da je najveći uticaj na mene imao Euđenio Barba i Odin teatar. Gledao sam predstavu Oksirinkus i poželeo da isprobam drugačiji pristup pozorištu. Kada mi se ukazala prilika, otišao sam na seminare u Holstebro, a u Beogradu sam nastavio laboratorijski rad na nezavisnoj pozorišnoj sceni.
Story: Rodoljupci Andraša Urbana, koje ćete igrati i u okviru Bitefa, uzburkali su javnost. Šta vi mislite zašto? Da li je reditelj Mađar prst u oku javnog mnjenja ili je u pitanju nešto drugo?
- Moguće da je nekom zasmetalo i to što je reditelj Mađar. Ali, čuo sam da je Urban nekoliko puta rekao da je građanin Srbije mađarskog porekla. Nije nacionalnost bila tema naše predstave, već kritika lažnog rodoljublja i lakovernosti naroda koji takve političare sledi. Neki su predstavu doživeli kao antisrpsku, a oni pronicljiviji su shvatili da je antiratna i humanistički orijentisana ideja motivisala reditelja na ovakav provokativan pozorišni čin.
Story: Ko su današnji Žutilovi?
- Neću ih poimence pominjati. Prepoznajemo iz svakodnevnog iskustva ljude koji se kriju iza fraza o dobrobiti društva, boljitku i napretku, a istovremeno se bogate na račun lakovernog naroda. Ili, još gore, pozivaju na rat i uništenje iz lične koristi. Njih ima u svim zemljama regiona, mnogi sada sede u foteljama i raspiruju mržnju i nepravdu.
Story: Kako se od monodrame pravi monospektakl i kako tumačite uspeh predstave Moje nagrade koja vam je donela brojna priznanja?
- Tema monodrame Moje nagrade je univerzalna i može da se primeni na sva savremena društva iako Bernhard kritikuje samo svoju domovinu. Očigledno je da postoji neslaganje između umetnika i političkih struktura koje se bave umetnošću, a uopšte je ne razumeju. Pisac počinje od sebe, karikirajući svoja osećanja prilikom dobijanja prvih nagrada, a završava sveopštim uvidom u stanje u Evropi (sedamdesete godine prošlog veka) i ostavlja gorak ukus u nama koji se sa sličnim pojavama borimo i danas. Publika je odlično reagovala na duhovitost i autoironiju pisca, ali i na njegove stavove o kraju Evrope kakvu smo poznavali.
Story: Kakvo iskustvo vam je doneo rad u Nemačkoj?
- Gledajući nemačke predstave na Bitefu, bio sam inspirisan njihovom estetskom i idejnom snagom, i kada mi se ukazala prilika da radim u jednom institucionalnom teatru, nisam se mnogo dvoumio. S jedne strane, ostvarili su mi se snovi da radim u takvim, savršenim, okolnostima, a s druge, video sam i moć birokratije, nerazumevanje političara i umetnika, slično onome što je Bernhard prikazivao. Neke sam iluzije izgubio, ali proces proba bio je za mene veoma korisno iskustvo. Radio sam sa profesorom govora i glume, koji mi je pomogao da se izborim sa stihom i prenesem misao i doživljaj na jeziku koji nisam poznavao. To je bilo prosvetljujuće iskustvo, jer menja odnos glumca prema jeziku, tekstu i načinu kako ga veštinom oživljava i daje mu smisao na sceni. Mnogo sam naučio o zanatu i veštini govora.
Story: Očekuje vas premijera filma Afterparty, kako biste ga najavili gledaocima?
- Film još nisam pogledao, pa ne mogu da govorim o njemu. To je priča o generaciji kasnih dvadesetih godina koja vreme provodi u noćnom životu, na splavovima i po klubovima. Glavni junak je zabavan i šarmantan, lakomislen, na mahove pogubljen u odnosu na ciljeve i vrednosti svog života. Reditelj Luka Bursać veoma je praktičan i studiozan. Nema površnosti kod njega, pa je od ovog materijala stvarao priču o istinitim i lažnim ljudskim odnosima i zabludama. Uživao sam u radu sa njim.
Zavodnik na tatu: Pogledajte kako izgleda sin Slobodana Beštića! (FOTO)
Story: Kako gledate na činjenicu da ste posle više od dve decenije rada, brojnih uloga u pozorištu, na filmu i televiziji, najširoj javnosti danas poznati kao zgodni glumac bez majice? Da li je to promenilo i pogled reditelja na vas ili vas i dalje vide kao glumca sa licem za drame?
- Odnos kolega i reditelja iz pozorišta prema meni nije se promenio zbog fotografije. Oni znaju kako izgledam, toliko sam se puta skidao u pozorištu. Fotografija je pokrenula lavinu komentara na internetu među ljudima koji me ne poznaju iz pozorišta. Bilo je prijatno dok je trajalo, hvala bogu, zaboravlja se.
