Umetnički rad Biljane Krstić (60) koja već deceniju i po vodi orkestar Bistrik, cenjen je i van prostora čiji tradicionalni melos neguje. Uz svoje ćerke Milicu (32) i Lenku (26) vodi miran život ispunjen grajom i smehom njene trogodišnje unučice Noe, koju joj je podarila starija naslednica. U iskrenom razgovoru za magazin Story, Bilja otkriva da li je razmišljala o ponovnoj udaji, s kim provodi svaki svoj slobodan trenutak, u čemu je pronalazila inspiraciju kad joj je bilo teško u životu, ali i evocira uspomene na početke svoje muzičke karijere i prisećala se anegdota sa Borom Đorđevićem i Đorđem Balaševićem.
Story: Ove godine proslavljate četiri decenije rada, kakve emocije vas obuzmu kad se u profesionalnom pogledu setite proteklog perioda?
- Obožavam sve te godine, jer su mi pružile mnogo radosti. Toliko je divnih ljudi i stvari uticalo na moj put i tek sada shvatam njihovu važnost i značaj. Danas sam ponosna na to što smo zajedno proveli dragoceno vreme koje nas je izvajalo i od nas učinilo ono što jesmo. Volim što sam i dalje u kontaktu sa svima njima, pre svega mislim na svoju prvu profesionalnu grupu Suncokret koja je imala dosta uticaja na moj dalji muzički razvoj.
Story: Kada se setite Suncokreta i Ranog mraza, koja anegdota vam prvo padne na pamet?
- Suncokret je imao važan nastup na Subotičkom festivalu, ali Bora je zaboravio da nam da intonaciju za pesmu koja počinje a kapela tako da smo zapevali iz pogrešnog tonaliteta. Izvukli smo se uz vrlo komičan glisando i srećni vratili pravoj intonaciji uz instrumente kada su zasvirali. Sa Ranim mrazom najsmešniji događaj desio se na koncertu sa pravim guskama, na sceni Lisinski u Zagrebu. Direktor nije dozvolio da nastup počne ukoliko ne budu vezane, naravno da ih je Balašević već u prvoj pesmi oslobodio, a one su se na zaprepašćenje direktora i radost publike, razletele po sceni.
Story: Postoji li nešto što biste voleli da zaboravite?
- Neka čudna dešavanja vezana za dva koncerta i razloge zbog kojih su bili otkazani.
Bilja Krstić: Najveće uspehe postizala sam u teškim životnim trenucima
Story: Koju ste najvažniju životnu lekciju naučili kroz rad?
- Trebalo mi je mnogo vremena da konačno napravim selekciju među prijateljima u poslu. To se desilo pre dve godine i sada iz ove perspektive vidim koliko je to bila dobra odluka.
Story: Izjavili ste da ste svoje najveće profesionalne uspehe postizali u teškim životnim trenucima i da ste se baš tada najviše davali. U kojim ste situacijama imali najviše inspiracije?
- Pomenula sam više puta da sam najveće uspehe u poslu imala u nekim teškim periodima. Odlazak moje rođene sestre Vere, u oktobru prošle godine, veoma je uticao na rad na novom albumu. On je prepun emocija i nosi neku posebnu energiju. Poslednju pesmu Velo pevala sam u ime one lepote koja diže pogled ka nebu. Pesma zvuči kao molitva i stavili smo je sa ostalim numerama pod Svod, to je naziv albuma.
Story: Da li ste češće učili na svojim ili tuđim greškama?
- Kažu da najmudriji ljudi uče na tuđim greškama, a ja sam nekako više učila na svojim. Ne mislim da se na tuđim greškama ne može učiti, već da su vlastita iskustva i životne lekcije mnogo važnije. Dok smo mlađi, naši najbliži štite nas i pokušavaju da nam prenesu ono što su sami spoznali kako ne bismo pravili iste greške. Kasnije život ipak šalje novaiskustva koja moramo sami steći.
Story: Šta vas čini srećnom?
- Srećna sam kada su moja deca zdrava, nasmejana, uspešna, bezbrižna i dok smo zajedno.
Story: Bistrik ove godine slavi 15 godina postojanja, kako ćete proslaviti jubilej?
- Slavljenička turneja već uveliko traje. Mnogo je koncertnih aktivnosti i to nas sve veseli. Od početka godine do sada imali smo više od 15 nastupa. Evo nas sada u Beogradu u kom smo, pre ovog, poslednji put imali koncert 2014. godine. U šali kažem da ćemo Bistrik i ja zasluženo nastupiti dva puta u kratkom razmaku u Beogradu, pošto je dupli jubilej. Prvi koncert bio je 20. jula u okviru Belefa, u divnom prostoru u centru grada, u Kapetan Mišinom zdanju. Mesec dana posle toga, tačno 20. avgusta nastupamo i na Beerfestu, što će takođe biti poseban doživljaj. Već imamo to iskustvo kada više hiljada ljudi s vama uglas peva pesme iz vašeg repertoara. Veoma se radujem i koncertu u mom rodnom Nišu na džez festivalu Nišvil. Nešto sasvim posebno spremili smo za koncert u Sava centru 24. novembra, koji će zaokružiti slavljeničku godinu Bistrika. Biće nastupa i u inostranstvu, u Antaliji na Expo festivalu, a planiran je odlazak za Ameriku i Kanadu.
Story: Kako ćete provesti ovo leto?
- Radno. Ovo je jubilarna godina i nema mesta za odmor. Možda ću nakratko uspeti da pobegnem kod kume na Srebrno jezero i tamo malo napunim baterije. Ono što je sigurno jeste to da ću zajedno sa svojim ćerkama provesti novogodišnje i božićne praznike. To sam im obećala i neću ih izneveriti.
Story: Ove godine u februaru vaša unuka Noa proslavila je treći rođendan, jeste li učestvovali u organizaciji proslave?
- Rođendan uvek organizuju Noini roditelji. Oni osmisle sve do detalja i to su do sada bili događaji za pamćenje. Mama organizuje veoma bogat program za mališane, a za roditelje i sve ostale spremi prave specijalitete, u čemu je zaista nenadmašna. Milica i Miloš ne ostavljaju mi mnogo prostora da se uključim u organizaciju, već samo uživam sa unučicom i gostima.
Bilja Krstić: Slavim 40 godina umetničkog rada, i punih 15 godina rada sa orkestrom Bistrik!
Story: Koliko aktivno učestvujete u odrastanju svoje unuke?
- Svaki slobodan trenutak posvećen je mojoj Noi.
Story: Osećate li se kao baka i jeste li ranije u životu razmišljali da ćete u tim godinama imati unuku?
- Ove moje godine prave su za unučiće. Od kada je Noa ušla u moj život, uživam u ovoj važnoj ulozi i beskrajno joj se radujem. Ispunjava me njen smeh i brinem kada nešto krene naopako, što je normalno kada si baka.
Story: Da li biste voleli da dobijete još jedno unuče?
- Navijam da se to što pre desi i da u našu porodicu uđe još nekoliko anđelčića.
Story: Vaše ćerke sada su odrasle devojke, kakav odnos sada imate s njima?
- Bila sam malo stroža mama dok su one bile male i naš odnos više je bio roditelj–dete. Sada kada su sazrele kao osobe, sve je drugačije. Vode se ozbiljni razgovori, zajedno donosimo odluke, ima i komičnih trenutaka, kao i onih težih. Najviše volim kada vidim onaj dečji sjaj u Miličinim i Lenkinim očima i zaista uživam u njihovoj mladosti.
Story: Strepite li od toga da nećete imati inspiraciju za nove pesme ili ste uvereni da ćete kroz život uvek nailaziti na zanimljive stvari koje će vas podsticati da radite?
- Prebogati su i nepresušni izvori odakle dobijam inspiraciju za nove pesme i ne strepim od njenog nedostatka jer je ona prisutna svuda oko mene: u porodici, prijateljstvu, ljubavi...
Story: U novembru ste napunili šezdeset godina, šta ste sebi poželeli za narednu deceniju?
- Samo dobro zdravlje, za ostalo ne brinem.
Story: Na šta se odnosi najvredniji savet koji ste dali ćerkama?
- Bilo ih je mnogo do sada. Kao i svakom roditelju, važno mi je da su zdrave i da ih radost i sreća vode kroz život. Često im citiram Duška Radovića i kažem da pre nego što krenu da traže sreću, provere da li su je možda već našle. Sreća je mala, obična, neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide.
Story: Ako ste vi svojoj deci oslonac, ko je vaš? Od koga tražite savete kad su vam potrebni?
- Kad zatreba, uskaču moje kćerke Milica i Lenka, a imam i nekoliko divnih prijatelja od kojih stižu najbolji saveti.
Story: Kako ste se ranije borili, a kako se danas izlazite na kraj sa emotivnim razočaranjima?
- Vremenom sam stekla tu sposobnost da se ne osvrćem i ne gubim energiju i vreme na loše uspomene. Iskustvo me je naučilo da pamtim i čuvam samo ono što je ulepšalo moj život.
Story: O čemu razmišljate kada se osamite?
- Najviše o svojoj deci i najmilijima koji, nažalost, nisu više s nama.
Story: Jeste li pomišljali na to da se ponovo udate?
- Iskreno, ne.
Story: Imate li neku neostvarenu želju?
- Imam ih nekoliko. Nadam se da će mi se vrlo brzo ostvariti, pa zbog malera ne bih da pričamo o njima.
Story: Šta biste voleli da promenite u svom životu?
- Ništa posebno, sve mi je potaman.
Story: Razmišljate li o penziji ili podržavate stav da bi umetnici trebalo da rade dok su živi?
- Ne razmišljam o tome, jer imam u planu još mnogo toga da uradim.
