Voditeljka Maja Manojlović (31) slovi za damu koja zrači optimizmom i pozitivnom energijom. Upravo zbog njenog šarmantnog osmeha, koji retko kad skida s lica, mnogi nisu ni primetili da je poslednjih meseci prolazila kroz veoma težak period. Naime, zbog problema s grupom nerava u vratnom delu leđa, opšte malaksalosti i vrtoglavica koje su se pojavile usled brojnih stresnih situacija, atraktivna brineta morala je da uspori tempo i prvi put nakon osam godina uzme bolovanje kako bi se posvetila sebi. O tome kako je uspela da prebrodi zdravstvene prepreke i krah romanse sa fudbalerom Savom Miloševićem, voditeljka televizije Pink prvi put govori samo za magazin Story.
Story: Usled zdravstvenih problema neočekivano ste napravili poslovnu pauzu. O čemu je konkretno reč?
- Ne kaže se uzalud Mi pravimo planove, a onaj gore se smeje. Nameravala sam da nakon intenzivne radne sezone svoj zasluženi godišnji odmor provedem s prijateljima na moru, a umesto toga otišla sam na neočekivano bolovanje. Razlog je zdravstvene prirode, problem sa grupom nerava u vratnom delu kičme, koji mi je prouzrokovao ozbiljne nesvestice i niz nimalo prijatnih dešavanja.
Story: Kada ste prvi put shvatili da se s vašim organizmom dešava nešto neuobičajeno?
- Pre možda tri meseca, dok sam u studiju vodila Jutarnji nacionalni dnevnik, prvi put sam osetila da imam problem s nesvesticom. To se desilo iznenada tokom jutarnje smene koja počinje prilično rano, pa sam stanje opšte malaksalosti pripisala umoru. Bilo je neprijatno, to je onaj osećaj blagog propadanja kroz zemlju, zuji vam u ušima, dlanovi vam se znoje i imate utisak da ćete pasti u nesvest.
Story: Jeste li se uplašili?
- U tom trenutku jesam. Sam osećaj da nemate kontrolu nad svojim telom vrlo je neprijatan. To je prirodan strah i tada razmišljate: Ako se sada onesvestim, šta će biti sa mnom? Da li ću doći k sebi? Verujem da nema osobe koja u takvom trenutku ne bi doživela napad panike.
Story: Da li ste se obratili za pomoć lekarima i šta su vam oni rekli?
- Posetila sam ih tek kada su simptomi učestali. Za nekoliko meseci imala sam pet-šest sličnih situacija. Lekari su me nakon postavljanja dijagnoze posavetovali da uzmem bolovanje i posvetim se potpunom oporavku što sam ja isprva odbila, ali na kraju ipak sam morala da ih poslušam kada sam shvatila da ne mogu preko granica svojih mogućnosti.
Story: Jeste li usled brojnih poslovnih obaveza prestali da osluškujete signale koje vam je slalo vaše telo ili ste bili svesni da nešto nije u redu, ali ste to ipak ignorisali?
- Nikada nisam prestala da osluškujem svoje telo, ali ignorisala sam signale koje mi je slalo. Telo ima svoje zakonitosti i malo je ljudi koji mogu da iznesu tako intenzivan tempo. Ja sam pravi radoholik i perfekcionista po prirodi, a to opterećuje. Naš posao je zaista dinamičan, stresan, baratate s velikim brojem informacija koje vaš mozak obrađuje na svakodnevnom nivou.
Nastavak intervjua pročitajte na sledećoj strani...
Story: Da li vam je ovo bio poziv da povedete više računa o svom zdravlju i organizmu?
- Onog trenutka kada mi je lekar postavio dijagnozu i predočio spektar mogućih posledica, samo mi je bilo važno da budem dobro. Daleko od toga da me išta može životno ugroziti, ali to me remeti u svakodnevnom funkcionisanju. Zašto bih tako nešto dozvolila? Za početak, prihvatila sam da odem na bolovanje, što nikada nisam uradila u životu. Preporučen mi je kontinuiran san od najmanje sedam sati spavanja i poželjno je da do ponoći već zaspim. Alkohol je takođe zabranjen.
Story: Važite za damu koja ne skida osmeh s lica, da li su ljudi u vašoj okolini primetili kako se nešto s vama dešava?
- Moji roditelji, oni me najbolje poznaju, kao i kolege s posla jer su bili svedoci problema koji su se događali u studiju. I svi smo to pripisivali hroničnom umoru. Čini mi se da olako shvatamo signale koje nam šalje organizam. Za sve su krivi stres i umor, što s neke strane jeste tačno, ali mi često zanemarimo problem ili ga rešavamo bez nadzora lekara.
Story: Ko vam je bio najveća podrška u teškim momentima, na koga ste se oslanjali i mogli da računate u svakom trenutku?
- Dok sam se bavila rešavanjem zdravstvenih problema, naravno da mi je porodica davala apsolutnu podršku. Roditelji uvek previše brinu, ali to je nekada i u našu korist. Uvek sam mogla da računam na svoje prijatelje, pa čak i na neke poslovne saradnike.
Story: Imate li iskrene prijatelje i jeste li testirali njihovu lojalnost?
- Imam, ali trudim se da ljude ne zamaram svojim problemima. Svako od nas ima svoju muku. Da budem sasvim iskrena, nije mi potreban test takve vrste, a sve i da ga je bilo, oni meni najbliži ipak su ga položili.
Story: Na koji način se borite protiv stresnih situacija i kako se sada osećate?
- Poslednje dve godine bile su mi užasno stresne, kako na porodičnom, tako i na emotivnom planu. Ne bih iznosila detalje, ali hvala bogu, moji najmiliji i ja uspeli smo da dobijemo neke važne bitke, što ne znači da i dalje ne vodimo rat. Takvi periodi menjaju vam životnu filozofiju i čine vas psihički jačim, ali vam troše zdravlje. Protiv stresa borim se tako što isključivo radim stvari koje mi prijaju. Najbolje se osećam u društvu ljudi koje najviše volim i opuštaju me one jednostavne svakodnevne aktivnosti koje s njima mogu da podelim.
Story: Koliko su vam ljubav i podrška partnera bitni u životu?
- To mi je izuzetno važno, da li je čovek bez ljubavi uopšte živ? Ako imam partnera, tada mi znači njegova podrška. Ukoliko ga nemam, nije mi neophodan muškarac da bih se osećala stabilno.
Story: Koje osobine tražite u muškarcu?
- Moji prijatelji kažu da sam previše zahtevna i pravi utopista. Da bi mi se dopao, on mora da pokaže kako mu je stalo do mene i da je spreman da mi se posveti. Volim lepe, obrazovane, inteligentne muškarce starog kova, kavaljere koji će ženu voditi kroz životno putovanje. I, naravno, hemija igra jednu od ključnih uloga!
Story: Umeju li muškarci danas da se udvaraju?
- To mnogo volim, a ukoliko je reč o gospodinu pravom, on nikada ne prestaje da se udvara svojoj dami. Priznajem da i među mlađima ima takvih, ali su nekako retki. Uvek se prijatno iznenadim kada primetim da džentlmeni i dalje postoje.
Nastavak intervjua pročitajte na sledećoj strani...
Story: Kako podnosite emotivna razočaranja i da li zbog ljubavnih poteškoća zaboravljate na sve druge obaveze?
- Nikako! Suočim se s tim, racionalizujem problem i idem dalje. Nikako ne gubim vreme u plakanju za prosutim mlekom. Tada u još većoj meri sebe opteretim obavezama i poslom.
Story: Nakon okončanja romanse sa bivšim fudbalerom Savom Miloševićem, da li je neko uspeo da osvoji vaše srce, jeste li ponovo zaljubljeni?
- Moj životni stil prilično je dinamičan te imam priliku da upoznajem muškarce raznih profila. Neki od njih postanu mi i prijatelji, ali moje srce još nije osvojeno, tako da je odgovor na vaše pitanje suštinski nezanimljiv. (Smeh)
Story: Da li ste Sava i vi ostali u kontaktu ili mislite da je posle ljubavi prijateljstvo nemoguće?
- Nakon intenzivne emotivne veze, dvoje ljudi mogu da se raziđu u prijateljskim odnosima, ali vrlo retko ostanu prijatelji koji se zaista i druže. Ne vidim razlog da sa bilo kojim muškarcem s kojim sam se ljudski i normalno razišla prekinem svaki kontakt.
Story: Šta ste naučili iz ljubavnih poraza, da li ste iz patnje uspeli da izvučete neke životne pouke?
- Ne bih ja rekla da je bilo nekakvih ljubavnih poraza! Više je bilo neispunjenih očekivanja, a ne poraza. Nema tu neke mudrosti, svaki sledeći put podjednako ćete želeti da verujete u ljubav, jer to je na kraju dana ono što pokreće ovaj svet. Ja biram princip ljubavi i opšteg dobra kao svoju životnu filozofiju.
Story: Mislite li da je ljubav do kraja života moguća ili ste prestali da verujete u emotivne bajke?
- Uvek ću verovati u velike ljubavi, u one koje vam oduzimaju dah, od kojih srce lupa kao ludo i osećate neopisivu sreću. Možda će neka biti i za ceo život, videćemo... Kada je reč o bajkama, verujem samo u dobre vile i anđele čuvare. Je li to isto?
Story: Većina žena mašta da obuče belu venčanicu i stane na ludi kamen, jeste li i vi jedna od njih ili verujete da papir nije garancija za ljubav?
- Za potrebe brojnih revija toliko puta nosila sam tu venčanicu da je ne moram obući više nikada u životu. Čini mi se da svi težimo nekoj sigurnosti i taj papir hrani nam takav subjektivni osećaj. Poznajem mnogo nevenčanih parova kod kojih je prisutno više ljubavi i sreće nego kod brojnih drugih koji su to ozvaničili potpisom.
Story: Da li se u vama probudio majčinski instinkt?
- Baš sam nedavno u razgovoru sa svojom mamom došla do tog zaključka. To je novost za mene i definitivno mi se probudio majčinski instinkt, što nema veze sa mojim emotivnim statusom. Trenutno nisam ni zaljubljena, ali u sebi prepoznajem jaku želju da se uskoro ostvarim u toj ulozi, čemu se najviše radujem u narednim godinama!
Story: Pred nama je dugo toplo leto, kakvi su vam planovi za odmor?
- Bila sam prinuđena da neplanirano odem na „odmor“ u svrhu svog oporavka i bez razmišljanja odabrala sam Kopaonik. Poslušaću preporuke lekara, tako da će more i izlaganje visokim temperaturama malo pričekati. Nisam ni znala koliko leto na planini može da bude lepo, naročito kada ste gost u sjajnom MK Mountain Resort. Prijatan ambijent upotpunjen bazenima i SPA centrom, savršeno ljubazno osoblje, miris borovine i planinskog cveća, a temperatura ne prelazi 22 stepena. Šta više možete da poželite?
Story: Šta priželjkujete da vam ovo leto donese na poslovnom i emotivnom planu?
- Samo da svi koje volim budu zdravi, da se vratim u svoje cipele i da punim kapacitetom nastavim s uobičajenim aktivnostima. Naravno, ovoga puta s pažljivijim odnosom prema svom zdravlju.
Story: Postoji li nešto što dosad niste imali hrabrosti da uradite, a sada to ipak želite?
- Da, možda… Ne mogu vam otkriti sve planove. (Smeh) Neka nešto ostane i za drugi put.
