Najviše mu prija što ga prepoznaju mlađi vaterpolisti koji tek grade karijere u najpopularnijem vodenom sportu i ne krije da ga to veoma ispunjava. Ističe da ga popularnost nije promenila pa i dan-danas neguje prijateljstva koja datiraju još iz osnovne škole. Ipak, ono što se promenilo u njegovom životu u poslednjih godinu dana jeste to da je, na radost brojnih devojaka, ponovo slobodan na ljubavnom planu.
- Nemam devojku. Pre pola godine izašao sam iz duge veze. Svaka devojka profesionalnog sportiste treba da bude svesna u šta se upušta, naročito mora da ima razumevanja za putovanja, umor i druge stvari koje se podrazumevaju. Nama nisu potrebni dodatni pritisak i presija – objašnjava Nemanja.
Većina sportista uđe mlada u brak upravo zbog čestih putovanja kako bi supruge mogle da budu uz njih ma gde trenirali.
- Kada igramo van države, teško je pošto ste sami, daleko od porodice i prijatelja. Ako se s nekim dobro razumete i ukoliko je to prava stvar, veze postaju stabilnije i čvršće. Sportisti osećaju neku sigurnost kada borave u inostranstvu s voljenom osobom i zato se i venčavanju tako mladi – kaže vaterpolista i priča da li razmišlja o životu van Srbije.
- Živeo sam dve godine u Barseloni, u Breši sam godinu dana i biću još toliko pa ću posle videti šta ću i kako dalje. To da li smo u inostranstvu ili ne umnogome diktira situacija u našem vaterpolu, a ona je trenutno veoma loša. Zbog toga svi reprezentativci igraju van Srbije, što i nije baš za pohvalu jer tako nećemo imati uspeha u reprezentaciji kad dođe smena generacija. Ukoliko se nešto ne promeni kod nas, ne vidim sebe ovde – govori Nemanja i objašnjava zašto je stanje u srpskom vaterpolu zasad veoma teško:
- Poslednje tri-četiri godine malo se poboljšala situacija s bazenima jer se koriste 25. maj, Banjica i Tašmajdan. Međutim, stanje u klubovima naprosto je katastrofalno jer nemamo prve timove koji bi mogli da igraju u Evropi. Uključili su se neki stariji vaterpolisti, kao što su Aleksandar Šapić, Dejan Savić, Vlada Vujasinović, i oni su uradili mnogo, ali kada je reč o sponzorima, tu bi ipak trebalo država da se angažuje, što se pokazalo kao dobro na primeru Kragujevca i Zvezde. Interesantno je to da za naš sport ne treba toliko novca kao za košarku ili fudbal – zaključuje Ubović s nadom da će se situacija promeniti i da će u vaterpolu ostati bar još desetak godina, dok za dalju budućnost mašta o trenerskim vodama.
