Poslednje tri godine za vaterpolistu Nemanju Ubovića (25) bile su veoma uspešne, jer je s klubovima u kojima je igrao osvajao trofeje, ali sve je bliži i mestu stalnog člana nacionalne selekcije. Poslednji veliki uspeh pred predstojeće Olimpijske igre svakako je osvajanje zlatne medalje u Svetskoj ligi, nakon čega su usledile pripreme za Rio. Mladi sportista u razgovoru za Story govori o tome kako zapravo izgleda njegova svakodnevica, koliko mu teško pada odvojenost od porodice i prijatelja, na koji način provodi slobodno vreme i otkriva da je promenio ljubavni status pa je ponovo slobodan.
- Imali smo nekoliko slobodnih dana po završetku Svetske lige da se slegnu utisci. Veoma je lep osećaj kad osvojiš bilo šta, a kamoli kada uzmeš četvrtu Svetsku ligu zaredom. Imponuje i to što smo se i mi mlađi na neki način deklarisali, dokazali i doneli zlato Srbiji – kaže Nemanja neposredno pred odlazak na pripreme u Kranj. Veliku podršku ima od saigrača, a dobroj atmosferi u timu, kako objašnjava, doprinosi i veliko poštovanje koje igrači imaju jedni prema drugima. Pored zahtevnih treninga i takmičenja, pauzu koristi kako bi se opustio u društvu svojih najbližih, koji mu i daju vetar u leđa pred nove pobede.
- Uglavnom imam vremena za sebe. Pauze između takmičenja najčešće provodim tako što se odmaram jer su treninzi fizički veoma naporni, a veče provodim sa prijateljima ili porodicom. Na nogama sam već od osam i kreću aktivnosti, ali mislim da imamo vremena i van bazena. Porodica mi daje najveću podršku. Moja majka radi u školi i kad god postignem neki uspeh, ona časti kolege pa se šali kako će bankrotirati zbog mene. U poslednje tri-četiri godine osvojio sam dosta toga i to mi je veliki podstrek. Nadam se da ću se ustaliti u prvom timu reprezentacije i da ću postići najveće uspehe i uzeti sva moguća odličja. Svako ima neki svoj cilj u životu, ali baš bih voleo da jednog dana kažem: Osvojio sam sve što je moglo da se osvoji – objašnjava Ubović.
Iako je vaterpolu posvećen još od ranog detinjstva, tačnije od šeste godine, šarmantni sportista ističe kako mu je obrazovanje veoma bitno.
- Kad sam upisao fakultet, svi su mi pričali da neću moći da ga završim i uskladim sa obavezama. Međutim, želeo sam da pored sporta imam i diplomu jer mislim da je veoma bitno da svaki sportista bude obrazovan. Imam još četiri ispita do kraja i nadam se da ću u narednih godinu dana diplomirati. Dešava se da se ispitni rokovi poklope s putovanjima ili turnirima pa malo teže usklađujem obaveze, ali snalazim se – govori Nemanja i dodaje da nije imao protekcije na fakultetu zbog popularnosti.
Nastavak intervjua i fotografije pročitajte na sledećoj strani...
Najviše mu prija što ga prepoznaju mlađi vaterpolisti koji tek grade karijere u najpopularnijem vodenom sportu i ne krije da ga to veoma ispunjava. Ističe da ga popularnost nije promenila pa i dan-danas neguje prijateljstva koja datiraju još iz osnovne škole. Ipak, ono što se promenilo u njegovom životu u poslednjih godinu dana jeste to da je, na radost brojnih devojaka, ponovo slobodan na ljubavnom planu.
- Nemam devojku. Pre pola godine izašao sam iz duge veze. Svaka devojka profesionalnog sportiste treba da bude svesna u šta se upušta, naročito mora da ima razumevanja za putovanja, umor i druge stvari koje se podrazumevaju. Nama nisu potrebni dodatni pritisak i presija – objašnjava Nemanja.
Većina sportista uđe mlada u brak upravo zbog čestih putovanja kako bi supruge mogle da budu uz njih ma gde trenirali.
- Kada igramo van države, teško je pošto ste sami, daleko od porodice i prijatelja. Ako se s nekim dobro razumete i ukoliko je to prava stvar, veze postaju stabilnije i čvršće. Sportisti osećaju neku sigurnost kada borave u inostranstvu s voljenom osobom i zato se i venčavanju tako mladi – kaže vaterpolista i priča da li razmišlja o životu van Srbije.
- Živeo sam dve godine u Barseloni, u Breši sam godinu dana i biću još toliko pa ću posle videti šta ću i kako dalje. To da li smo u inostranstvu ili ne umnogome diktira situacija u našem vaterpolu, a ona je trenutno veoma loša. Zbog toga svi reprezentativci igraju van Srbije, što i nije baš za pohvalu jer tako nećemo imati uspeha u reprezentaciji kad dođe smena generacija. Ukoliko se nešto ne promeni kod nas, ne vidim sebe ovde – govori Nemanja i objašnjava zašto je stanje u srpskom vaterpolu zasad veoma teško:
- Poslednje tri-četiri godine malo se poboljšala situacija s bazenima jer se koriste 25. maj, Banjica i Tašmajdan. Međutim, stanje u klubovima naprosto je katastrofalno jer nemamo prve timove koji bi mogli da igraju u Evropi. Uključili su se neki stariji vaterpolisti, kao što su Aleksandar Šapić, Dejan Savić, Vlada Vujasinović, i oni su uradili mnogo, ali kada je reč o sponzorima, tu bi ipak trebalo država da se angažuje, što se pokazalo kao dobro na primeru Kragujevca i Zvezde. Interesantno je to da za naš sport ne treba toliko novca kao za košarku ili fudbal – zaključuje Ubović s nadom da će se situacija promeniti i da će u vaterpolu ostati bar još desetak godina, dok za dalju budućnost mašta o trenerskim vodama.
