Za razliku od mnogih koleginica, dvadesetdevetogodišnja Bojana Stefanović ne žudi preterano za slavom, nego joj je važno da dobija što bolje uloge. Otkada je pre dvadeset meseci postala mama malog Matije koga je dobila u braku sa suprugom, rediteljem Istokom Tornjanskim, Bojana se posvetila odrastanju svog mališana koji joj donosi neizmernu radost. Nakon što je uspešno iznela uloge u pozorišnoj hit predstavi Neki to vole vruće i TV serijama Mješoviti brak i Idealne veze, na male ekrane vratila se tumačeći manekenku Nađu u seriji Ono kao ljubav koja se sa velikim uspehom već tri meseca emituje na RTS-u. U intervjuu za Story šarmantna umetnica govori koliko joj nedostaje podrška pokojne mame Nevene, kako joj se život promenio otkako je dobila dete i otkriva na koji način neguje ljubav sa suprugom Istokom sa kojim je u braku gotovo tri godine.
Story: U kom trenutku je vaše dugogodišnje prijateljstvo sa rediteljem Istokom Tornjanskim preraslo u ljubav?
- Istok i ja smo se znali sa akademije jer smo imali zajedničko društvo. Kasnije smo se prepoznali kao bliski prijatelji, a posle deset godina druženja, shvatili smo da je u pitanju nešto drugo. Pre toga, ni u jednom trenutku nisam prema njemu imala tu vrstu emocija, niti sam ga posmatrala na taj način.
Story: Čime vas je osvojio?
- Ne postoji nešto konkretno čime me je osvojio jer smo se dugo poznavali i nismo imali klasično muvanje. Jednostavno su se sklopile kockice među ljudima koji su ceo život bili bliski. Iako je nekima odluka da budemo zajedno delovala neobično, za nas je to bilo potpuno normalno. Ni danas ne umem to da objasnim kada me pitaju prijateljice, ali Istok je moj dugogodišnji prijatelj, čovek koga volim i sa kojim delim život.
Story: Šta za vas predstavlja brak?
- To su papiri koji su prilično besmisleni osim što olakšavaju neke administrativne stvari i ne mogu da shvatim da suštinski prave razliku u odnosu dvoje ljudi. Moja baka Mira i deka Raša su šezdeset pet godina u braku, a ispostavilo se da od toga šest decenija nisu bili registrovani po zakonima novijih država, pošto su se uzeli u vreme nastanka SFRJ, a dokumenti nisu bili preneti kasnije. Tolike godine ljubavi ne održavaju papiri, već ljudi i njihov odnos, pažnja i poštovanje koje imaju jedno za drugo. Tako nekako i ja gledam na brak. Njega čine i gaje ljudi, a ne zakonski okviri.
Story: Vaš suprug deluje prilično povučeno. Da li je takav i privatno?
- Ono što je meni bitno jeste da je Istok normalan i čestit čovek sa stavom, koji je pri tom beskrajno duhovit i divan prijatelj. A u sitnice ne bih zalazila jer su to intimne stvari.
Story: Koliko vas je promenilo rođenje sina Matije pre dve godine?
- U toj situaciji svaka žena se promeni jer shvatite da neke stvari oko kojih ste se ranije uzbuđivali uopšte nisu bitne. Oduvek sam znala da zarad karijere nikada ne bih žrtvovala porodicu jer mi je ona najbitnija u životu, a veliki je blagoslov biti u mogućnosti da odgajate jedno malo biće.
Story: Kako ste se osećali kada ste ga prvi put uzeli u naručje?
- Meni je bilo fascinantno da držim u rukama neko biće koje je boravilo u mom stomaku. Ljubav prema detetu razvija se i iz dana u dan volite ga sve više, tako da nisam od onih žena koje je odmah udarila svetlost kada su videle svoje dete. Sam porođaj bio je u isto vreme uzbudljiv, zastrašujući i božanstven.
Story: Podseća li Matija po izgledu i temperamentu više na vas ili vašeg muža?
- Matija je prava mešavina nas dvoje, ali nekako je svoj i tek će se videti na koga je više povukao. On je veoma veseo i razigran dečkić od dvadeset meseci i pravo blago koje ulepšava život. Ne sećam se kada je tačno prohodao, ali među prvim rečima su mu bile njam-njam pošto voli da jede i bage po omiljenoj igrački. (smeh)
Story: Da li je zahtevno dete?
- Kao i sva druga deca traži puno vremena, brige i energije koja treba da se usmeri na njega. Morate biti spremni da se odreknete mnogo stvari u svom životu da biste se posvetili deci, ali meni je to potpuno normalno i sada ne mogu da zamislim život bez Matije.
Story: Kako ga vaspitavate?
- Za Matijin uzrast najbitnije je da se sada beskrajno igra i da bude voljen. On je još mali, ali mislim da se deca vaspitavaju po nekom unutrašnjem osećanju i prema tome kako sami roditelji gledaju na svet. Mi smo po prirodi vesela porodica jer mi je uvek bilo bitno da osoba koja je pored mene ima dobar smisao za humor, tako da nam nikada nije dosadno.
Story: Čini se da ste porodičan tip žene?
- Jesam, uvek sam bila takva, mada nisam od onih koje su planirale sa koliko će se godina udati i dobiti dete, već se to desilo kada je za mene bilo vreme. Smatram da su deca jedan od najvažnijih razloga zbog kojeg postojimo.
Story: Kako se Istok snašao u ulozi oca?
- Pošto kao umetnici nemamo stalno radno vreme, nadopunjujemo se u svim poslovima i delimo obaveze. Srećna sam što trenutno nemam mnogo posla pa mogu svakog dana da budem kod kuće i posvetim se sinu.
Story: Da li biste voleli da imate još dece?
- Naravno, ako Bog da mogućnosti i zdravlja, ali ne žurimo. Oduvek sam želela veliku porodicu.
Story: Imate li suprug i vi dovoljno vremena za sebe od kada ste postali roditelji?
- Imamo, jer kada nemaš stalno radno vreme mnogo je jednostavnije. Meni je vreme sa porodicom takođe i vreme za nas, jer ne žudimo za izlascima i noćnim provodom, a često se družimo sa prijateljima koji imaju decu.
Story: Da li priređujete jedno drugom romantična iznenađenja?
- Nas dvoje određuje dugo prijateljstvo koje je naš odnos podiglo na jedan drugačiji, specifičan nivo. Najromantičnija stvar koju neko može da uradi za mene jeste da me nasmeje, a na sreću pored sebe imam duhovitog čoveka. Pošto smo oboje veseli, uvek nam je super i zabavno.
Story: A kako rešavate nesuglasice?
- Kod nas nema nekoga durenja, dobro se poznajemo i slažemo oko suštinskih stvari pa ne može ni da dođe do ljubavnih nesuglasica. Naše najčešće razmirice su profesionalne prirode, ali maksimalno koristim tu privilegiju što mi je suprug reditelj i volim da slušam njegove primedbe i savete jer samo tako mogu da napredujem.
Story: Da li biste voleli da zajedno snimite film?
- Verujem u njegov način gledanja na umetnost i ukoliko bi u scenariju za mene postojala odgovarajuća uloga bila bih presrećna kada bismo radili zajedno.
Story: Šta je najbitnije kako bi veza dvoje ljudi bila uspešna i trajna?
- Kada sa čovekom pored sebe uvek imate temu za razgovor i možete da se našalite, onda je jednostavno živeti udvoje. Tada je sve lakše i podnošljivije jer život nije samo romantika i gugutanje po ceo dan. Ljubav je jedna od najbitnijih stvari kojom možemo da počastimo sebe, ali mora da se gaji i čuva jer ništa ne može da postoji samo od sebe. Uvek se trudim da malim stvarima obradujem svog partnera kako bi nam život bio zanimljiviji i slađi. Mislim da je bitno da se, na primer, ruča zajedno i da se neko vreme provodi u istim aktivnostima jer je tako mnogo lakše održati porodicu.
Story: Imate li beskrajno poverenje u supruga?
- Potpuno mi je besmisleno da razmišljam na taj način. Osoba koju volim i sa kojom delim život je moj prijatelj i ne mogu da zamislim da na bilo koji način izneverimo jedno drugo.
Story: Verujete li u ljubav za ceo život?
- Neću da odgovorim na pitanje zbog uroka! (smeh) Bezrezervno verujem u ljubav jer je onaj ko je nema u sebi uskraćen za mnogo toga u životu.
Story: Nedostaje li vam podrška vaše pokojne mame Nevene?
- Imala sam devetnaest godina kada je umrla od raka dojke i od tada je prošlo dosta vremena, ali naravno da mi uvek nedostaje. Krivo mi je što nije mogla da bude tu kada sam igrala neke lepe uloge, kao ni onda kada mi se desilo majčinstvo. Ali moj pogled na svet je krajnje optimističan, tako da i u najmanjim stvarima tražim radost. Ne mogu da se žalim na svoj život jer znam da ima mnogo onih koji su proživeli i gore stvari.
Story: Pomaže li vam oko sina vaša mlađa sestra Iva?
- Iva ima devetnaest godina i ona je moja velika pomoć jer je vesela i Matija je obožava. Pošto ne volimo da uveče preterano opterećujemo bake i deke, kada hoćemo da izađemo, najlakše nam je da ga ona pričuva. Pohađa prvu godinu glume na FDU u klasi Biljane Mašić i iskreno strepim za njenu budućnost pošto znam šta je sve čeka.
Story: Zbog čega ste vi želeli da postanete glumica?
- Nisam od onih kolega koji su odmalena želeli da se bave glumom, već sam postepeno došla do toga. Završila sam odsek klavir u nižoj muzičkoj školi, pohađala časove plesa i išla u dramsku sekciju jer su me mnoge stvari interesovale. Uvek sam bila štreber, a pošto mi je gimnazija bila dosadna, u trećem razredu sam otišla u dramski studio Živka Prokića na Kolarcu. Sama sam se pripremala za prijemni na FDU iz znatiželje, a tek kada sam ušla u uži izbor zagrejala sam se za fakultet jer sam shvatila da mi se sviđaju svi predmeti. Na prvoj godini studija shvatila sam kako bih bila najsrećnija da gluma bude moj životni poziv.
Story: Da li i danas glumite sa istim žarom?
- Da, jer je to i dalje moj smisao bavljenja ovim poslom. Imala sam sreće da sam rano počela da sinhronizujem crtane filmove i reklame i stalni sam član Narodnog pozorišta, pa imam neku sigurnost u plati. Mogla sam da biram uloge, a to je važno za svakog glumca.
Story: Kako su roditelji gledali na vašu želju da uđete u nesiguran svet umetnosti?
- Zahvalna sam im što sam uvek imala bezrezervnu podršku da probam sve što sam želela i što su uvideli da su moje pobude različite.
Story: Jeste li zadovoljni reakcijama publike na seriju Ono kao ljubav?
- Jesam, iako sam perfekcionista u posla i uvek vidim svoje greške. Značilo mi je kada su mi ljudi prilazili na ulici i pozitivno komentarisali seriju. Najdraže mi je što smo izazvali smeh kod gledalaca jer smo se dobro zabavljali dok smo radili i mislim da se to i vidi.
Story: S obzirom na to da ste pre početka snimanja i vi i vaš kolega Nikola Kojo koji u seriji igra vašeg verenika postali roditelji, jeste li razmenjivali savete o deci?
- I Nikola Kojo i Srđan Miletić su otprilike u isto vreme kao i ja prvi put postali roditelji, tako da smo imali nekoliko beba u ekipi. Ali s obzirom na to da su oni muškarci, više tema za razgovor o deci bilo je sa Vesnom Trivalić koja je gostovala u seriji, a čiji je sin malo stariji.
Story: Manekenka Nađa koju tumačite spremna je da se bori za ono što želi u životu. Jeste li i vi takvi ?
- Apsolutno se borim za ono što želim, ali na drugačiji način od Nađe. Trudim se da svoj život organizujem tako da u njemu uživam sa svojom porodicom i prijateljima i ne insistiram na ostvarenju samo svojih želja.
Story: Čini se da na sve načine pokušavate da vodite život neopterećen popularnošću.
- Znam da se to ne uklapa u sliku o jednoj glumici, ali ja se borim da sačuvam svoju intimu. Bila bih najsrećnija kada bih mogla da se bavim svojim poslom, a da ne moram da budem javna ličnost, mada znam da je to nemoguće.
Story: Jeste li kao devojka bili zaljubljive prirode?
- Bila sam veoma radoznala i okružena dobrim društvom, a iako je bilo nezgodno vreme, smatram da je bilo mnogo normalnije nego danas. Između nas devojaka i momaka nije bilo razlike, svi smo nosili starke i farmerke i bili padavičari nasuprot dizelašima. Iako sam bila zaljubljive prirode uvek sam bila u dugim vezama i kod mene je sve išlo spontano.
Story: Jednom prilikom ste rekli da niste tipična žena i da imate muške poglede na svet. Šta ste pod time mislili?
- Uvek sam odlično razumela muškarce i njihove poglede na svet, jer mi žene sve mnogo komplikujemo. Shvatila sam da je jednostavnost koju nosi muška logika i potreba da kažu ono što i misle, nešto što je i meni blisko. Po istom kriterijumu birala sam i drugarice.
Story: Kako danas gledate na petogodišnju vezu sa kolegom Vukom Kostićem i u kakvim ste odnosima?
- Vuk i ja smo studirali zajedno i bili drugari sa klase pre nego što smo ušli u vezu, a pošto se bavimo istim poslom i danas imamo normalan odnos. On je moje iskustvo iz mladosti, kao i bilo koja druga veza.
Story: Zbog čega ste uvek bili skloni dugim vezama?
- Takav sam tip. Meni je u odnosu između dvoje ljudi, pa i u ljubavi, najvažnije prijateljstvo. Kada vam je osoba pored vas na prvom mestu prijatelj, onda se među vama u svakom slučaju stvaraju neke trajnije veze.
Jelena Kulović
